Паја Јовановић /1859-1957/, представник академског реализма и први српски сликар који је стекао европску репутацију, преминуо је 30. новембра 1957. године.
Био је изванредан познавалац сликарског заната и инспирацију је налазио у српској националној историји.
Јовановић је насликао велике иконостасе у Саборној цркви у Новом Саду и у цркви у Долову, те портретисао више владара и црквених достојанственика.
Чувени сликар радио је и фолклорне, и историјске композиције, укључујући: „Сеобу Срба“, „Проглашење Душановог законика“, „Таковски устанак“, „Мачевање“ и „Кићење невјесте“.
Јовановић је био члан Српске академије наука и уметности, а највећи дио живота провео је у Бечу, гдје је и умро.
