Данас је петак, 3. децембар, 337. дан 2021. године. До краја године остало је још 28 дана.

  1. – Мадрид се предао снагама француског цара Наполеона Првог Бонапарте.

  1. – Британија преотела од Француске острва Маурицијус и Реунион.

  1. – Рођен енглески писац пољског поријекла Теодор Јозеф Конрад Корженовски, познат као Џозеф Конрад, чија се дјела одликују ироничним песимизмом, горчином, иронијом, фатализмом, етичким идеализмом и богатом пјесничком симболиком. Као припадник британске трговачке морнарице 20 година је пловио морима, па је доста описивао живот помораца и борбу човјека и мора. Дјела: романи „Лорд Џим“, „Тајфун“, „Ностромо“, „Тајни агент“, „Под западним очима“, „Побједа“, успомене „Огледало мора“.

  1. – Рођен аустријски композитор Антон фон Веберн, један од најистакнутијих експресиониста, чију су музику нацисти у Другом свјетском рату забранили. Створио је језгровит музички језик префињених нијанси. Дјела: камерна за гудачки квартет „Пет ставова“, „Шест багатела „, оркестарска „Шест комада“, „Пет комада“, „Симфонија за камерни оркестар“, „Варијације“, соло пјесме.

  1. – Рођен индијски државник Раџендра Прасад, први предсједник независне Индије од 1950. до 1963. године.

  1. – У јеку Колубарске битке командант Прве српске армије генерал Живојин Мишић одлучио да српска војска пређе у контраофанзиву. Прва армија брзо је пробила непријатељску одбрану и избила на планински масив Сувобор – Маљен, а Друга армија и одбрана Београда сломиле су отпор аустроугарске Пете армије и протјерале је преко Саве. Послије велике побједе српске војске Мишић је унапријеђен у чин војводе. Колубарска битка имала је огроман војни и политички значај за Србију и њене савезнике у Првом свјетском рату.

  1. – Српска војска, праћена избјеглицама, у Првом свјетском рату почела повлачење кроз Црну Гору и Албанију, јединствено у историји ратовања, при чему је од глади и болести умрло више од 240.000 људи. На острво Крф стигло је 135 000 војника, а у Бизерту око 12 000, од којих је поново формирана Српска армија, која је 1918. године ослободила окупирану земљу.

  1. – Предсједник САД Вудро Вилсон у Првом свјетском рату затражио од Конгреса да објави рат Аустро-Угарској.

  1. – Замјеник начелника италијанске Врховне команде генерал Пјетро Бадољо поднио Влади Меморандум о акцији за разбијање тек проглашене Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, у којем је нагласио да су услови за унутрашње сукобе изванредни и да их само треба активирати, „свим могућим средствима“. Меморандум је прихваћен и годинама је био основ политике Рима према Југославији, нарочито од доласка на власт фашистичког диктатора Бенита Мусолинија.

  1. – Умро француски сликар Пјер Огист Реноар, један од најистакнутијих импресиониста и највећих европских сликара 19. вијека. Сликао је с неупоредивим осјећањем за љупка лица, срећан живот и префињен колорит и развио израз карактеристичан по свијетлоружичастим и модрим тоновима. У старости је радио и скулптуре, претежно актове једне форме и живе импресионистичке фактуре.

  1. – Рођена грчка оперска пјевачица Сесилија Софија Марија Калогеропулу, позната као Марија Калас, један од највећих сопрана у историји опере. Са огромним успјехом пјевала је на највећим свјетским оперским сценама улоге драмског, лирског и колоратурног карактера. Ванредно сугестивна глума и глас великог распона необичне боје и изузетне топлине, којим је с лакоћом савладавала и најтеже дионице, донијели су јој свјетску славу.

  1. – Рођен француски режисер Жан Лик Годар, водећа личност „новог таласа“ француског филма. Филмови: „До посљедњег даха“, „Жена је жена“, „Луди Пјеро“, „Број два“, „Живјети свој живот“, „Карабињери“, „Презир“, „Удата жена“, „Мушко и женско“, „Викенд“, „Један плус један“, „Симпатија за ђавола“, „Источни вјетар“, „Спасавај се ко може“, „Пасија“, „Име: Кармен“.

  1. – Усвојен Вестминстерски статут, према којем су доминиони Велике Британије стекли потпуну законодавну независност.

  1. – Генерална скупштина УН прихватила приједлог Индије о успостављању примирја у Кореји.

  1. – Јужноафрички хирург Кристијан Барнар у болници „Гроте шур“ у Кејптауну први пут у историји медицине пресадио срце. Тешки срчани болесник Луис Вашкански са срцем једне 25-годишње дјевојке, настрадале у саобраћајној несрећи, живио је 18 дана.

  1. – Почео индијско-пакистански рат због Кашмира, завршен 17. децембра побједом Индије и одвајањем Бангладеша, до тада Источног Пакистана, у посебну државу.

  1. – У Лаосу преузимањем власти комунисти укинули 600 година стару монархију.

  1. – Умрла српска глумица Љубинка Бобић, члан Народног позоришта у Београду. Започела каријеру 1921. године као тумач улога наивних, несташних, враголастих дјевојака, освојивши напречац гледалиште ведрином и непосредношћу. Тумачећи касније карактерне улоге, исказала је изузетно сценско умијеће. Њену каријеру највише је обиљежила ненадмашна интерпретација Живке у „Госпођи министарки“ Бранислава Нушића.

  1. – У граду Бопал у Индији скоро 4.500 људи умрло, 500 ослијепило, а 50.000 затровано гасом који је исцурио из фабрике за производњу средстава за заштиту биља „Јунион карбајд“.

  1. – Генерална скупштина УН изабрала Бутроса Галија, дотадашњег потпредсједника египатске Владе, за генералног секретара УН. Он је наслиједио Перуанца Хавијера Переза де Куељара и ту дужност обављао до 1997. године.

  1. – Русија признала независност Украјине, а руски предсједник Борис Николајевич Јељцин заузео се за што брже нормализовање односа Русије и Украјине.

  1. – Власти Саудијске Арабије први пут одобриле женама да имају лична документа.

  1. – Предсједник Венецуеле Уго Чавез /52/ поново побиједио на предсједничким изборима.

  1. – Умро Андреј Битов, руски књижевник, предсједник Руског ПЕН центра, предсједник Међународног ПЕН-а, почасни члан Руске академије умјетности.
Редакција Инфо Центар