Данас је субота, 4. децембар, 338. дан 2021. године. До краја године остало је још 27 дана.

  1. – Николас Брекспир, први и једини Енглез изабран за папу, устоличен за поглавара римокатоличке цркве као Адријан Четврти.

  1. – Умро француски државник кардинал Арман Жан ди Плеси Ришеље, свемоћни министар иностраних послова и рата краља Луја Тринаестог, који је свим силама настојао да Француску учини првом силом у Европи. Градећи апсолутистичку монархију, ограничио је утицај римокатоличке цркве, папе и племства. Угушио је устанак хугенота и лишио их политичких права, али им је оставио вјерску слободу. Земљу је увео у Тридесетогодишњи рат да би ослабио моћ Њемачког царства. Наставио је колонијално ширење Француске и почео колонизацију у Сјеверној Америци и сјеверној Африци. Помагао је развој пољопривреде, трговине и просвјете, а 1635. је основао Француску академију.

  1. – Умро енглески филозоф Томас Хобс, настављач и систематизатор класичног енглеског емпиризма, који је разрадио теорију друштвеног уговора. Његово учење спојило је принципе механистичко-материјалистичке метафизике са сензуалистичком теоријом сазнања и апсолутистичком политичком филозофијом. Дјела: „Елемента филозофика“ /или „О тијелу“, „О човјеку“, „О грађанину“/, „Левијатан“, „О политичком тијелу“.

  1. – Умро енглески писац Џон Геј, аутор надахнутих сатиричних поема. Посебно је упамћен по музичкој комедији „Просјачка опера“, састављеној од многих и сада популарних балада.

  1. – Изашао први број британског „Обзервера“, најстаријег недјељног листа у свијету.

  1. – Рођен шкотски историчар и филозоф Томас Карлајл, чија се дјела, уз богатство чињеничног материјала, одликују живошћу маште и драматичношћу излагања. Дјела: „Француска револуција“, „О херојима“, „Живот Фридриха Великог“, „Сартор Ресартус“, „Чартизам“, „Прошлост и садашњост“, „Писма и говори Оливера Кромвела“, „Критички есеји“ /седам књига/.

  1. – Умро италијански љекар и научник Луиђи Галвани, који је 1789. пронашао галвански електрицитет и назвао га „животињским магнетизмом“. Његово име носе многи инструменти и ознаке у електромагнетизму и електротехници.

  1. – Британци у Индији забранили обичај спаљивања удовица, приликом спаљивања њихових преминулих мужева, на посмртној церемонији.

  1. – У Београду у „Позоришту на Ђумруку“ одржана прва представа с дилетантима – драма Јована Стерије Поповића „Смрт Стефана Дечанског“. Позориште је организовао српски редитељ, сценограф, глумац, писац и просвјетни радник Атанасије Николић. Тада је штампан први позоришни плакат код нас и расписан први књижевно-драмски конкурс за дјела „по народном карактеру и обичајима устројеним“. Позориште се одржало само годину дана.

  1. – Рођен српски композитор и етномузиколог Коста Манојловић, професор и први ректор Музичке академије у Београду. Музичке студије је завршио у Оксфорду. Записао је велики број народних мелодија, којима се инспирисао за компоновање. Написао је „Споменицу Стевану Мокрањцу“ и етномузиколошке студије „Музичке карактеристике нашег југа“, „Музичко дјело нашег села“, „Народне мелодије у источној Србији“. Дјела: циклуси хорова „Жалне песме“, „Песме земље Скендербегове“, „Песме земље Рашке“, соло пјесме, обраде народних пјесама.

  1. – Рођен шпански диктатор Франсиско Франко, који је, уз обилату помоћ италијанских фашиста и њемачких нациста, послије трогодишњег грађанског рата који је изазвао, 1939. сломио отпор легалног демократског републиканског поретка. Власт је држао до смрти 1975.

  1. – Послије побједа у Првом балканском рату балкански савезници Србија, Црна Гора, Грчка и Бугарска потписали примирје с Турском.

  1. – Рођен француски филмски и позоришни глумац Жерар Филип, чија се глума одликовала великим сензибилитетом. У позоришту је с огромним успјехом играо главне роле у драмама Вилијама Шекспира, Албера Камија, Пјера Корнеја, Хајнриха фон Клајста, Алфреда де Мисеа. Филмови: „Ђаво у тијелу“, „Пармски картузијански манастир“, „Фанфан Лала“, „Љепотице ноћи“, „Црвено и црно“, „Велики маневри“, „Идиот“, „Охоли“, „Опасне везе“, „Господин Рипоа“.

  1. – Умро српски љекар Војислав Суботић, водећи хирург у Србији тог доба, шеф Хируршког одјељења Општедржавне болнице у Београду, оснивач Медицинског факултета у Београду. Објавио је низ радова из абдоминалне хирургије, урологије, ортопедије.

  1. – Америчка авијација у Другом свјетском рату први пут бомбардовала територију Италије.

  1. – Предсједник САД Френклин Рузвелт, британски премијер Винстон Черчил и турски предсједник Мустафа Исмет Инени у Каиру разматрали заједничке акције у оквиру антихитлеровске коалиције, али је Турска одбила да објави рат Њемачкој.

  1. – Умро амерички биолог и генетичар Томас Хант Морган, оснивач генетике, добитник Нобелове награде за медицину 1933. за откриће функције хромозома у преношењу насљедних својстава. Израдио је прве мапе положаја гена у хромозомима и сматра се главним представником хромозомне теорије насљеђа.

  1. – Чилеански предсједник Салвадор Аљенде изјавио у УН да америчка телефонска и телеграфска компанија ИТТ чини све да изазове грађански рат у Чилеу. Генерал Аугусто Пиноче је уз америчку помоћ организовао војни удар у којем је Аљенде убијен 11. септембра 1973, послије чега је завео диктатуру.

  1. – Пад холандског авиона „ДЦ-8“, у близини главног града Шри Ланке – Коломба, није преживио нико од 191 путника и чланова посаде.

  1. – Умро енглески композитор Едвард Бенџамин Бритн, коме је свјетску славу донио „Фантастични квартет“, дјело за обоу и гудачке инструменте и „Једноставна симфонија“ за гудачки квартет, у којој је први пут испољио склоност ка барокним формама. Остала дјела: опере „Питер Грајмс“, „Отмица Лукреције“, „Алберт Херинг“, композиције за оркестар „Ратни реквијем“, „Прољећна симфонија“, „Варијације на тему Франка Бриџа“.

  1. – На југу Малезије погинуло 100 људи приликом пада авиона који је отела јапанска терористичка група „Црвена армија“.

  1. – Диктатор Жан Бедел Бокаса – на церемонији која је коштала четвртину националног производа земље – сам себе крунисао за цара Централноафричког царства.

  1. – У авионској несрећи у близини Лисабона, за коју се сумња да је посљедица саботаже, погинуо португалски премијер Франсиско Са Карнеиро.

  1. – Чланице Варшавског пакта Бугарска, Мађарска, Демократска Република Њемачка, Пољска и СССР – које су окупирале Чехословачку 1968. – на састанку у Москви су осудиле војну интервенцију и саопштиле да је то било „мијешање у унутрашње послове суверене Чехословачке“.

  1. – Влада Анголе и побуњенички покрет УНИТА постигли сагласност о условима примирја ради окончања 18-годишњег грађанског рата у тој афричкој земљи.

  1. – У несрећи камерунског авиона „боинг 737“ погинуло 72 од 77 путника и чланова посаде.

  1. – Министри иностраних послова Европске уније на састанку у Бриселу суспендовали санкције СР Југославији.

  1. – У канадском граду Отави представници 121 државе потписали историјски споразум о забрани употребе противпјешадијских мина, али је више земаља, укључујући САД, одбило то да учини.

  1. – Посљедњи борци Црвених Кмера предали се армији Камбоџе, чиме је послије двије деценије окончана борба тог маоистичког покрета против владиних снага.

  1. – Предсједништво БиХ поднијело Општинском тужилаштву у Сарајеву кривичну пријаву због основане сумње да је од 1990. до 1993. године намјерно уништен дио записника и стенограма са сједница Предсједништва Републике БиХ.

  1. – Нормализовани трговински односи између Србије и Црне Горе и САД.

  1. – Војска преузела контролу над владом Фиџија, што је четврти државни удар у овој земљи од 1987. године.

  1. – Умро Емануел Макдоналд Бејли, британски атлетичар, олимпијац, свјетски рекордер у дисциплини 100 метара.

– Данас је Ваведење пресвете Богородице, дан када је, према хришћанском вјеровању, мала Марија, први пут уведена у храм. Када је Марија напунила три године, њени родитељи Јоаким и Ана довели су је из Назарета у Јерусалим да је предају Богу у храм, у којем је потом боравила девет година. Ваведење се сматра претежно женским празником.