Под утицајем хладноће и вјетра, наша кожа је зими изложена додатном исушивању па је за њен добар изглед неопходна додатна њега.
Хладноћа и вјетар, као и топао ваздух у просторијама које се грију зими додатно исушују нашу кожу, што може довести до сувоће, перутања, црвенила и испуцалости, праћених пецкањем или сврабом. Зато је у овим мјесецима неопходна додатна њега. Љекари савјетују: не туширајте се дуго врућом водом и прије изласка на хладан ваздух обавезно намажите и лице и руке.
– Осим што исушује и доводи до перутања коже и црвенила, током зиме долази и до погоршавања хроничних обољења коже као што су атопијски и себороични дерматитис, екцем, купероза и розацеа – наводи дерматовенеролог Градског завода за кожно-венеричне болести др Дубравка Ђерић.
У току зимских мјесеци за туширање и умивање треба користити млаку, никако врућу воду.
– Треба избјегавати дуготрајне купке, јер додатно исушују кожу уклањањем природних масноћа, па се препоручује краће туширање млаком водом. Треба избјегавати агресивне сапуне, већ користити благе, кремасте сапуне или такозване синдете (средства за прање коже без сапуна) – саветује др Ђерић.
Непосредно након умивања на кожу лица треба нањети креме које су на бази уља које праве заштитни филм на кожи и не дозвољавају губитак воде.
– Креме које користимо зими треба да садрже есенцијалне масне киселине и компоненте као што су уреа, глицерол, алфа-хидрокси киселине. Важни су и витамини Ц, Е и хранљиве материје церамиди, еластин, колаген. Зими, нарочито ако вријеме проводимо на снијегу, треба користити креме са заштитним фактором од УВА и УВБ зрачења и тако спречити оштећења коже од зимског Сунца.
Креме треба користити више пута у току дана, а обавезно након умивања или туширања и прије изласка на хладноћу и вјетар – поручује др Ђерић.
Кожа на рукама је тања и има мање лојних жљезда па је и она сува, храпава и испуцала.
– Више пута у току дана на руке треба наносити емолијенсе са додатком глицерина линолеинске киселине, пантенола и алантоина. Усне су такође јако осјетљиве на хладноћу и вјетар, суше се и пуцају. Препоручује се коришћење балзама за усне више пута дневно, а пред спавање је врло корисно намазати усне дебљим слојем емолијентне креме или пантенол масти – каже др Ђерић.
Кожу дјеце такође обавезно треба његовати.
– Обавезни су шал, капа и рукавице, а прије извођења напоље намазати дјеци лице кремама одговарајућим за њихов узраст – поручује др Ђерић.
Зими би једном недељно требало урадити и пилинг лица, али избјегавати јаке агресивне пилинге, већ прибјегавати медицинским пилинзима гликолном киселином. Зима је идеално вријеме за медицинске третмане за подмлађивање коже и отклањање флека и кератоза.
САВЈЕТИ ЗА ЊЕГУ КОЖЕ ЗИМИ
– Користити у стану овлаживач ваздуха или посуду са водом ставити на радијатор
– Не туширати се дуго врућом водом, јер извлачи масноћу из коже
– Непосредно након умивања намазати лице и руке кремом
– Зими користити креме на бази уља
– На снијегу користити креме за заштитним фактором од УВА и УВБ зрачења
– На руке наносити емолијенсе са додатком глицерина
– Дјеци обавезно прије изласка намазати лице и руке
