У Културном центру Источно Ново Сарајево синоћ је изведена монодрама која говори о животу Милунке Савић, најодликованије жене у историји ратовања на овим просторима, која је провела седам година учествујући у ратовима на подручју Балкана.
Глумица Југословенског драмског позоришта из Београда Весна Станковић, која тумачи лик Милунке у монодрами „Милунка… исповијест о животу од прве пушке до прве метле…“, истиче да је ова храбра жена заправо један епски лик који се није родио ни прије ни послије ње, а који тек сада након много времена добија своју сатисфакцију.
Станковићева истиче да је Милунка Савић из најплементијих побуда отишла у Први балкански рат, да заштити брата, али и са страшним поривом да заштити земљу Србију.
„Она је добила више од 10 ратних одликовања, што највиших српских што иностраних, међу којима два ордена француске – Легије части и Ратни крст са златном палмом. Она је једина жена на свијету која је добила тај француски ратни крст“, каже Станковићева.
Према њеним ријечима, величина Милунке Савић и преданост да се избори за сваког ко је угрожен настављена је и кад су завршени ратови.
„То је њена тежња да све оне слабије сачува и изведе на пут, да их одбрани и заштити. Одњеговала је више од 34 дјеце са Копаоничких села и до краја живота се борила да још некоме живот употпуни и оплемени, да му помогне и пружи боље могућности“, рекла је Станковићева.
Станковићева истиче да улога Милунке Савић за њу представља велики изазов.
„Усудила сам се да уђем у то, снебивајући се озбиљног и тешког посла, али прича је толико моћна и величанствена да сам жељела да испричам један њен дио. Толике генерације и не знају ко је била Милунка Савић“, каже београдска глумица.
Представа је изведена у оквиру пројекта „Огледало епског стваралаштва“, који проводи гусларско друштво „Филип Вишњић“ из Источног Сарајева.
Милунка Савић из Копривнице /1890-1973/ била је српска хероина Балканских ратова и Првог свјетског рата, наредник у Другом пуку српске војске „Књаз Михаило“, жена са највише одликовања у историји ратовања.
Рањавана је у борбама девет пута. Због неизмјерне храбрости Французи су је прозвали „српска Јованка Орлеанка“.
