У трећу недјељу пред Божић славе се Дјетинци, празник дјеце. Тога дана ујутру рано, или по доласку из цркве са богослужења, одрасли вежу своју или туђу дјецу.
За везивање се обично користи каиш, гајтан или обичан канап, или обичан дебљи конац. Обично се завежу ноге или руке, па се једним дијелом канап завеже за сто или столицу.
Везивање на Дјетинце, Материце и Очеве има вишеструку симболику. Прво симболизује чврсте породичне везе, слогу, мир, поштовање и међусобно помагање у свим приликама. Друго, упућује укућане на штедљивост и истрајност у врлинама, јер онај ко поседује поштено зарађену имовину и добра дјела, лако ће себе откупити у свим споровима пред земаљским судовима, а посебно на последњем Страшном суду, где ће се само вриједновати оно што је човјек добро у свом животу учинио.
Добра и штедљива дјеца прикупе нешто средстава штедњом па за тај дан набаве неку част и „дријеше“ се онима који их вежу.
Ово међусобно везивање и дријешење је заправо узајамни поклон љубави, који ствара празничну, свечану атмосферу у породичним хришћанским круговима, попут оне коју су створили источни мудраци светој породици Богодјетета поклонивши Му се, уз поклоне, у Витлејемској пећини.
Обичај је да се данас припреми и лијеп, свечани, обавезно посни ручак, око кога ће се окупити цијела породица јер је ово, прије свега, празник који треба да зближи дјецу и родитеље.
