Догодило се на данашњи датум, 23. децембар

0
48

1777. – Рођен руски цар Александар Први Павлович Романов, који је по ступању на пријесто 1801. отпочео серију либералних реформи. За вријеме његове владавине /до смрти 1825/ Русија је територијално проширена. Савезништво које је 1807. закључио с француским царем Наполеоном Првим – против којег је претходно ратовао у савезу с Аустријом, Пруском и Енглеском – искористио је да у рату против Шведске отргне Финску, која је 1809. прикључена Русији као велика кнежевина. Припојио је и велике дијелове Пољске, а послије побједе у рату с Отоманским царством, и Бесарабију. Савезништво је раскинуто Наполеоновим походом на Русију 1812. током којег је француска армија претрпјела уништавајући пораз, а Александар Први је тријумфално ушао у Париз, гдје су вођени мировни преговори.

1790. – Рођен француски оријенталиста Жан Франсоа Шамполион, оснивач египтологије. Шамполион је 1822. дешифровао хијероглифе с плоче пронађене 1799. у египатском мјесту Решид и утврдио да они нису само симболичко него и фонетско писмо.

1804. – Рођен француски писац Шарл Огистен Сент-Бев, најистакнутији представник француске књижевне критике. Почео је романтичарским пјесмама и романом „Наслада“, али се потом посветио искључиво књижевној критици и историји, које је обновио продорним анализама дјела и писаца. Остала дјела: пјесме „Живот, поезија и мисли Жозефа Делорма“, критике „Књижевни портрети“, „Пор-Роајал“, „Разговори понедјељком“.

1810. – Рођен њемачки египтолог Карл Ричард Лепсијус, кога сматрају оснивачем модерне археологије. Његове „Египатске хронологије“ утемељиле су научно изучавање ране египатске историје.

1832. – Француска заузела Антверпен, приморавши Холандију да призна независност Белгије.

1834. – Умро енглески економиста и демограф Томас Роберт Малтус, познат по „закону становништва“. Према том закону, становништво се увећава геометријском, а производња хране аритметичком прогресијом.

1861. – Отоманско царство приморано да прихвати уједињење Влашке и Молдавије у државу под називом Румунија.

1872. – Умро француски писац Теофил Готје, мајстор ријечи и облика, претеча парнасоваца, који је култивисао „умјетност ради умјетности“. Дјела: пјесме „Емаљи и камеје“, проза „Госпођица де Мопен“, „Роман једне мумије“, „Капетан Фракас“, критике „Историја драмске умјетности у протеклих 25 година“, „Историја романтизма“.

1888. – У тренуцима депресије холандски сликар Винсент ван Гог одсјекао своје лијево уво.

1918. – Рођен њемачки државник Хелмут Шмит, један од лидера Социјалдемократске партије, који је послије повлачења Вилија Бранта од 1974. до 1982. био канцелар Западне Њемачке. Претходно је у Брантовој влади од 1969. до 1972. био министар одбране, а до 1974. министар привреде и финансија.

1920. – Француска и Велика Британија одобриле конвенцију којом су одређене границе Сирије и Палестине.

1925. – Рођен француски политичар Пјер Ежен Береговуа, шеф француске владе од априла 1992. до марта 1993, кад је поднио оставку послије изборног пораза социјалиста на парламентарним изборима. Неколико седмица касније се убио, нашавши се под снажним медијским притиском зато што је наводно својевремено добио повољан стамбени кредит.

1933. – Рођен јапански цар Акихито, који је на пријесто ступио 1990, послије смрти свога оца – цара Хирохита.

1943. – Врховна команда савезничких снага за Средоземље и Национални комитет ослобођења Југославије постигли су у Другом свјетском рату споразум о прихватању југословенских избјеглица. Договорено је њихово пребацивање у сјеверну Африку и стварање избјегличких збјегова.

1948. – У Токију извршена смртна казна над седморицом јапанских ратних злочинаца, укључујући бившег премијера Хидекија Тођа, које је Међународни војни суд осудио на смрт због злочина против човјечности у Другом свјетском рату.

1953. – Стријељан бивши шеф злогласне совјетске политичке полиције НКВД и потпредсједник совјетске владе Лаврентије Павлович Берија, који је ухапшен средином 1953, послије смрти диктатора Јосифа Стаљина, под оптужбом да је ковао завјеру да преузме власт у СССР-у. У „великим чисткама“ организовао је физичке ликвидације бољшевичких првака и од 1938. руководио је апаратом на челу система концентрационих логора у које су били заточени милиони људи. Упамћен је по патолошким склоностима, укључујући сексуално искоришћавање дјевојака и младих жена, које је „ловио“ крстарећи аутомобилом по Москви. Потом би силоване жене ликвидирао.

1963. – На грчком путничком броду „Лаконија“, захваћеном пожаром послије експлозије у сјеверном Атлантику, погинуло 128 људи, а 908 је спасено прије него што је 29. децембра брод потонуо.

1964. – На Цејлону /Шри Ланка/ у току налета циклона погинуло најмање 2.000 људи.

1972. – Умро руски конструктор авиона Андреј Николајевич Тупољев, који је руководио израдом више од сто типова авиона, укључујући бомбардере и џиновски АНТ-20. Послије Другог свјетског рата конструисао је путничке авионе, међу којима и „ТУ-144“, први суперсонични авион у свијету.

1972. – У земљотресу, који је погодио главни град Никарагве Манагву, погинуло 7.000 људи.

1989. – САД ојачале окупационе снаге у Панами са још 2.000 војника, тако да је у гушењу неочекивано јаког отпора присталица некадашњег штићеника Вашингтона, панамског премијера генерала Мануела Антонија Норијеге, учествовало 26.000 војника. Касније је откривено да су они починили многе злочине над панамским цивилима, али САД, захваљујући доминантној позицији у свијету, ни на који начин нису претрпјеле посљедице због злодјела у панамској операцији нити су непријатне чињенице привукле озбиљнију пажњу медија.

1990. – Већина Словенаца на референдуму се изјаснила за отцјепљење од Југославије.

1994. – Република Српска и влада у Сарајеву, послије мировне мисије бившег предсједника САД Џимија Картера, потписале четворомјесечно примирје, почев од 1. јануара 1995. године. Оружане снаге под контролом сарајевских власти прекршиле су примирје 40 дана прије истека тог рока офанзивама на Влашић и Мајевицу, а водеће силе Запада нису то чак ни вербално осудиле.

1995. – У индијском граду Дабали, сјеверно од Њу Делхија, пожар је у банкетној сали у вријеме школске свечаности прогутао најмање 538 жртава, махом дјеце између четири и по и 14 година.

1996. – На Јамајци четири жене заређене у свештенички чин, што је био први такав случај у 330-годишњој историји англиканске цркве у карипском подручју.

1997. – Умро јапански глумац Тоширо Мифуне, који је свјетску славу стекао тумачењем улога самураја, посебно у филмовима режисера Акире Куросаве. Филмови: „Рашомон“, „Седам самураја“, „Легенда о Мусашију“, „Понори љубави“, „Крвави пријесто“, „Скривена тврђава“, „Јоџимбо“, „Побуна“, „Адмирал Јамамото“, „Пакао на Пацифику“, „Црвено сунце“, „Битка за Мидвеј“, „Шогун“.

1998. – Врховни суд Белгије пресудио да је бивши генерални секретар НАТО пакта Вили Клас крив за „пасивну корупцију“ у скандалу „Агуста – Дасо“, односно подмићивању приликом уговарања војних испорука.

2001. – Хашки трибунал потврдио и трећу оптужницу против бившег југословенског предсједника Слободана Милошевића, која га терети за геноцид, тешка кршења женевских конвенција и злочине против човјечности почињене у БиХ.

2006. – Савјет безбједности УН увео санкције Ирану на трговину осјетљивим нуклеарним материјалима и балистичким ракетама.

2013. – Умро Михаил Калашњиков који је дизајнирао најпопуларнију свјетску пушку АК-47. Аутоматска пушка која је добила име по њему направљена је 1947. године.