Република Српска у посљедњих 14 година системски тражи одговоре на проблем стерилитета

0
89

Република Српска у посљедњих 14 година системски тражи одговоре на проблем стерилитета, а резултат ових мјера је да је кроз поступке вантјелесне оплодње до сада на свијет дошло више од 1.600 беба, истиче национални координатор за сексуално и репродуктивно здравље Сања Сибинчић.

„У односу на Федерацију БиХ и земље окружења гдје је ситуација са финансирањем процедура вантјелесне оплодње много компликованија, или је мање подржана од стране државе, морамо да истакнемо спремност домаћих власти да одговоре на потребе пацијената у Српској“, наводи Сибинчићева у интервјуу Срни.

Она објашњава да у Српској имамо три поступка вантјелесне оплодње чији трошкови су покривени обавезним здравственим осигурањем, као и поступке замрзавања и чувања ембриона у периоду од двије године. „У сталној смо комуникацији са Удружењима породица са стерилитетом, пружамо сву могућу подршку и потичемо их на рад и ангажман потпуно свјесни чињенице да проблем неплодности не смије бити проблем појединца.

У овој области могло би се још много тога урадити, првенствено у дијелу превенције и потом едукације младих о значају очувања репродуктивног здравља и полно преносивим болестима, које су такође један од фактора учесталог стерилитета“, напомиње Сибинчићева. Захваљујући процедурама вантјелесне оплодње које су обављене у ЗУ „Медицо-С“ током прошле године Република Српска је богатија за 175 беба. Сибинчићева, која је специјалиста гинекологије и акушерства и директор ЗУ „Медицо-с“, напомиње да је према резултатима успјешности процедура биомедицински потпомогнуте оплодње ова клиника задржала водећу позицију међу установама репродуктивне медицине у БиХ.

Последњих година стално се повећава број парова који имају проблем са стерилитетом, а пракса показује су све чешћи проблеми мушког стерилитета као и чињеницу да се жене у каснијој животној доби одлучују да постану мајке. „Бројни су показатељи који нас упозоравају да ће за само десетак година чак 30 до 40 одсто парова бити неплодно, уколико се не промијене неке ствари“, упозорава каже Сибинчићева за Срну.

Она објашњава да се глобални пад квалитета сперматозоида и репродуктивног потенцијала мушкараца повезује са нездравим начином живота и загађеном околином у којој живи већина свјетског становништва. Сибинчићева напомиње да је Република Српска организовано и низом системских мјера приступа лијечењу неплодности поступцима вантјелесне оплодње. Статиске казују да је успјех вантјелесне оплодње кумулативан, те се сматра да након три поступка биомедицински потпомогнуте оплодње успјешност у највећем броју случајева између 45 и 53 одсто и до 66 одсто код жена млађих од 34 године.

Она наводи да је природни прираштај годинама негативан у Републици Српској и да је још давно дошло до депопулације становништва. Клиника „Медико С“ једина је установа у Републици Српској која ради вантјелесне оплодње. Сибинчићева наводи да је ова основана је 2000. године, те да од 2002. године примјењује поступке вантјелесне оплодње. Сибинчићева, која је оснивач установе и први доктор хумане репродукције у Републици Српској, каже да је „Медико-С“ данас дио европског система, групације „Пронатал“, која је један од европских лидера репродуктивне медицине. У прошлој и овој години проценат успјешности у броју остварених клиничких трудноћа на мјесечном нивоу износио је од 41,07 одсто до 64,2 одсто.

Проценат успјешности посупака вантјелесне оплодње условљен је медицинском проблематиком и старошћу парова који улазе у поступак. „Просјечна старосна доб пацијентица ЗУ Медицо-С износи 36,5 година, што овај проценат чини још значајнијим“, истиче Сибинчићева. Она наводи да је успјешност поступака вантјелесне оплодње кумулативна, што значи да су шансе за остваривање прве трудноће након три поступка између 45 и 53 одсто.

„Према статистикама кровних институција репродуктивне медицине у свијету, сматра се да 20 одсто пацијената, нажалост, никада не оствари жељену трудноћу без обзира на број поновљених поступака. Нажалост, већина наших пацијената, код нас и у свијету, лијечење започиње након 34 године, када се смањује шанса за остварење трудноће“, упозорава она. Вантјелесна оплодња је скупа процедура, посебно уколико се изводи ван граница Републике Српске. „Већина наших пацијената оствари трудноћу након три покушаја вантјелесне оплодње.

Такође, велика предност је и чињеница да и чување ембриона иде на терет обавезног здравственог осигурања у трајању од двије године.Тако је пацијентима отворена могућност и криоембриотрансфера – што је много једноставнија процедура и подразумјева одмрзавање ембриона и њихов пренос у материцу“, наводи Сибинчићева.

Она објашњава да се пацијенти којима је потребна донација или нека од метода која се не примјењује упућују на лијечење ван граница Српске. Према званичној медицинској статистици неплодност подједнако погађа како жене, тако и мушкараце, те да се сматра у око 40 одсто случајева узрок неплодности женски партнер, а исто тако и мушки, десет одсто парова има комбиновани облик стерилитета гдје су заступљени проблеми и од стране мушкарца и жене, а код десет одсто парова ријеч је о стерилитету непознатог узрока /идиопатски/. Сибинчић каже да се последњих година повећава број парова код којих је главни узрок неплодности смањена плодност мушког партнера што је главна индикација за поступак вантелесне оплодње.

Она наводи да су медицински разлози мушке неплодности углавном везани за проширене вене на тестису, неспуштене тестисе, хормонске поремећаје, инфекције, генетске и имунолошке факторе, потом хемотерапију, те напослијетку алкохол, цигарете, стрес, штетне хемикалије… „Медицински разлози женске неплодности су зачепљени јајоводи, често усљед дуготрајних инфекција, полно преносиве болести, хормонски дисбалнси и поремећаји, генетски поремећаји и аномалије репродуктивних органа жене“, каже Сибинчићева.