На 6.редовној сједници Скупштине града Источно Сарајево, одржаној 22.децембра 2021. године, усвојени су ребаланс буџета за ову годину у износу од 14.897.193 КМ и буџет за наредну годину од 12.631.560 КМ. Десет одборника гласало је против, а градоначеник Источног Сарајева Љубиша Ћосић изразио је жаљење што ове двије веома важне тачке нису једногласно подржане. Ћосић је оцјенио да неће бити лако реализовати наведени буџет за идућу годину.

  • Град сљедеће године остаје без сигурног прихода од комуналних такси, који је планиран у износу од око 1.600.000 марака, из разлога што смо се, као и остали градови, придружили мјерама Владе Српске у циљу пружања олакшица привреди. Када је ријеч о улагањима, буџетом је превиђено 150.000 КМ за подршку комуналним предузећима, 250.000 КМ за рјешавање питања водоснабдијевања у општинама Источна Илиџа и Источно Ново Сарајево, а у плану је да из средстава од ватрогасне накнаде реализујемо изградњу Ватрогасног дома и властитих просторија у Трнову те Центра за обуку у Источном Старом Граду. Од Владе РС ових дана смо добили подршку за изградњу Спомен-обиљежја српским цивилним жртвама страдалим у 20.вијеку, за шта ће Влада издвојити миллион марака, Град 150.000, а надамо се да ће финансијски учествовати и општина Источно Ново Сарајево. Планирана су улагања од 150.000 за Парк великана српског здравства у кругу Болнице “Србија”, потом 200.000 за изградњу просторија мјесне заједнице Мокро у Палама. Већ смо издвојили око 50.000 КМ за завршетак радова на водоводу Кнежина, а надам да ћемо ребалансом буџета доћи до још више средстава за општину Соколац, што сам обећао одборницима. Буџетом смо повећали и средства намијењена за спорт и културу. Ја, као градоначелник, волио бих да имамо више средстава на располагању, али смо се трудили да ово чиме располажемо, равномјерно распоредимо – казао је он.

Одборници Српске демократске странке нису подржали усвајање буџета за 2022. годину. Разлоге је изнио одборник Предраг Шаровић.

  • Један од разлога је што је у буџету планиран износ од комуналних такси, које су у међувремену укинуте, а други због милионског потраживања ТАТ-а који није наплаћен – образложио је Шаровић и додао да су на разматрана два амандмана које је овај Клуб приложио:
  • Амандман, који се односи на скидање одређеног износа средстава са неких других ставки из планираног буџета и усмјеравање истих на завршетак радова изградње шеталишта “Др Миодраг Лазић” у Источној Илиџи, је одбијен. Други подразумијева санацију пута преко Кланца и смањен је на 20.000 КМ помоћи.

На сједници је усвојена Студија о финансијском функционисању Болнице „Србија“, а буџетем за 2022. годину је планирано 50.000 КМ за подршку ангажовања љекара специјалиста које ова медицинска установа нема и 30.000 КМ за суфинансирање специјализације младих доктора.

Предсједник Скупштине Бранко Короман истакао је да су усвојени и закључци да у сарадњи са Медицинским факултетом Болница „Србија“ добије статус универзитетске болнице.

  • Ову информацију прослиједићемо свим општинама, не на усвајање, већ како бисмо одборнике свих локалних заједница информисали о чему смо расправљали, а да би они могли у свом буџету предвидјети средства за помоћ Болници с обзиром на то да су позвани на заједничко учешће. Ангажовањем љекара специјалиста ова установа може повећати приходе. Студија је подлога на основу које можемо тражити неке друге модалитете и побољшања те ће бити упућена Влади и ресорном министарству – рекао је Короман.

Продекан Економског факултета Универзитета у Источном Сарајеву Предраг Млинаревић и руководилац тима који је израдио Студију, рекао је да је кључна ставка одрживост и стабилни извор финансирања.

  • У Студију је уграђена структура прихода, превасходно оријентисане на сегменте гдје би у сарадњи са локалним заједницма и градом се обезбиједила могућност да се измијени структура услуга које Болница “Србија” нуди кроз екстерни ангажман стручњака који би омогућили услуге секундарне и терцијарне заштите, већег тежинског коефицијента односно издашнијег извора финансирања Фонда здравственог осигурања. То значи да би се требао направити план у коме би дефицитарне специјалисте попунили путем ангажмана реномираних стручњака из регије, а гдје би се средства обезбиједила партиципирањем Града и општина сходно њиховом фискалном капацитету. Грађанима би се пружила услуга, за коју сада морају да путују и по 100 километара, а с друге стране по основу дијагностике и специјалистичко – консултантих услуга, као сегмент финансирања  Фонда здравственог стања Болница приходује средства која би била довољна за обезбијеђивање ликвидности.  Ефекат је двојак – Болница је ликвидна и грађани добијају услугу коју до сада нису имали, а то све покривено својом здравственом заштитом – појаснио је Млинаревић.

Вршилац дужности директора Болнице “Србија” Небојша Шешлија рекао је да је након немилих догађаја из прошлости, везаних за штрајкове радника и одлив љекара из Болнице Касиндо, ова здравствена установа данас стабилна. Како је констатовао на основу Студије и развоја у наредних пет година, Болница „Србија“ би могла пружати најквалитетнију здравствену заштиту за све становнике регије.