Догодило се на данашњи дан- 25. децембар

0
65

800. – Папа Лав Трећи у Риму крунисао франачког владара Карла Великог за светог римског цара, што ће бити титула њемачких и аустријских монарха до времена Наполеона Првог.

1066. – У Весминстерској катедрали у Лондону за енглеског краља крунисан нормански војвода Вилијам Први Освајач, након нешто више од два мјесеца пошто су Нормани под његовом командом код Хестингса потукли војску Харолда Другог, посљедњег саксонског краља Енглеске.

1642. – Рођен енглески физичар, математичар, механичар и астроном Исак Њутн (према појединим изворима датум његовог рођења је 4. јануар 1643), универзитетски професор на Кембриџу, који је открио гравитацију, односно општи закон привлачења маса, чиме је почела нова епоха у механици и астрономији. Од 1703. до смрти 1727. био је предсједник Лондонског краљевског друштва. Независно од Вилхелма Лајбница открио је диференцијални и интегрални рачун. Поставио је темеље класичне физике и открио неке законитости у оптици. Објаснио је падање и кретање тијела, кретање Мјесеца око Земље и планета око Сунца, кретање комета, плиму и осеку. Открио је закон инерције, независности дејства силе и акције и реакције и извео остале теореме механике. У математици је пронашао и методу интерполације, уопштио бином и нашао биномни бесконачни ред, методу приближног одређивања вриједности нула функције, класификовао око 80 алгебарских степена. Конструисао је први телескоп с конкавним огледалом. У част Њутна знаком Н се обиљежава сила.

1688. – У Француску побјегао Џејмс Други, посљедњи енглески краљ из династије Стјуарт, збачен због апсолутистичке политике и натурања римокатоличке вјере.

1721. – Рођен енглески писац Вилијам Колинс, један од најзначајнијих енглеских лирских пјесника 18. вијека. Упадљиво је испољавао романтичарско интересовање за тајанствено, легендарно и фантастично и извјесно демократско осјећање. Дјела: оде „Вече“, „Шкотске празновјерице“, „Слобода“.

1741. – Шведски физичар Андерс Целзијус изумио скалу од 100 степени за мјерење температуре.

1776. – Генерал Џорџ Вашингтон пребацио снаге којима је командовао преко ријеке Делавер у Њу Џерсију и извео изненадни напад на њемачке плаћенике који су се у америчком рату за независност борили за рачун Британаца.

1868. – Због финансијских тешкоћа у Београду престао да излази часопис „Вила“, који је 1865. покренуо српски историчар и државник Стојан Новаковић.

1870. – Рођена њемачка револуционарка Роза Луксембург, један од оснивача Социјалдемократске партије Пољске 1893. и Комунистичке партије Њемачке 1918, представник лијевог крила Друге интернационале. У Првом свјетском рату је као досљедни антимилитариста била против ратних кредита. Тежећи обједињењу љевице, почетком рата је са њемачким револуционаром Карлом Либкнехтом основала групу „Интернацонала“, касније названу „Спартаков савез“, из којег је настала Комунистичка партија. Прогањана је и често хапшена, а послије пропасти новембарске револуције у Њемачкој 1918. звјерски је усмрћена са Либкнехтом 15. јануара 1919. Написала је више марксистичких теоријских дјела, укључујући „Акумулацију капитала“.

1876. – Рођен пакистански државник Мохамед Али Џина, оснивач и први предсједник Пакистана, који се са Махатмом Гандијем и Џавахарлалом Нехруом борио за независност индијског потконтинента од Велике Британије. Потом се с њима сукобио, тражећи посебну муслиманску државу. Британија је 1947. признала независност и Индије и муслиманске државе назване Пакистан.

1899. – Рођен амерички филмски глумац Хемфри Дефорест Богарт, добитник награде „Оскар“ 1951. за филм „Афричка краљица“. Као једну од највећих глумачких личности у историји филма потврдио га је тек посмртни мит послије 1957. Остали филмови: „Казабланка“, „Малтешки соко“, „Дубоки сан“, „Благо Сијера Мадре“, „Рт Ларго“, „Имати и немати“, „Побуна на Кејну“, „Босонога контеса“, „Часови очаја“, „Тежак пад“.

1914. – У Првом свјетском рату на Западном фронту ступило је на снагу легендарно незванично „божићно примирје“ – када је група британских и њемачких војника обуставила паљбу, изашла из ровова и сусрела се на ничијој земљи између зараћених страна.

1918. – Рођен египатски државник Анвар ел Садат, предсједник Египта од октобра 1976. до октобра 1981, кад су га на војној паради у Каиру убили исламски терористи, огорчени што је склопио мир са Израелом.

1926. – Јапански регент принц Хирохито наслиједио пријесто Јапана послије смрти оца цара Јошихита.

1938. – Умро чешки писац Карел Чапек, чије дјело одликује одбрана човјека од самовоље великих и скепса према свему што пријети примарним вриједностима живота. У утопистичким романима „Фабрика апсолутног“, „Кракатит“ и „Рат људи и даждевњака“ упозорио је на апсурдност техничке цивилизације, а као директна опомена звуче драме „Бијела болест“ и „Мати“. Остала дјела: збирке приповиједака „Распеће“, „Мучне приповијетке“, драме „Розумови универзални роботи“, „Разбојник“, романи „Хордубал“, „Метеор“, „Обичан живот“, путописне козерије „Путописи из Италије“, „Путописи из Енглеске“, есеји и фељтони „Критика ријечи“, „О најближим стварима“, „Разговори са Т. Г. Масариком“.

1941. – Јапанска армија у Другом свјетском рату окупирала Хонг Конг послије 17 дана опсаде.

1942. – Српски композитор, диригент и музиколог Војислав Вучковић стријељан у окупираном Београду пошто га је ухапсила специјална полиција. Завршио је конзерваторијум у Прагу, гдје је докторирао музикологију. Био је професор Музичке школе „Станковић“ у Београду, диригент Београдске филхармоније, сарадник многих листова и часописа. Између два свјетска рата учествовао је у радничком покрету, организовао студентске и радничке хорове, писао музичку критику. У Другом свјетском рату укључио се у Народноослободилачки покрет и у илегало наставио да компонује, створивши најзначајније дјело – „Херојски ораторијум“. Компоновао је и симфонијске поеме „Озарени пут“ и „Буревесник“ и балет „Човек који је украо сунце“.

1943. – Министарство спољних послова Велике Британије послало у Другом свјетском рату премијеру Винстону Черчилу телеграм у којем се наводи: „Наша политика мора да се ослони на чињеницу – партизани ће завладати у Југославији. Они су за нас у војном погледу од велике вриједности и морамо им пружити пуну подршку. Војни разлози важнији су од политичких. У највећој мјери се може сумњати у тачност схватања да монархију и даље треба сматрати елементом јединства у Југославији“.

1971. – У току пожара у једном хотелу у престоници Јужне Кореје – Сеулу живот изгубило 139 људи.

1977. – Умро енглески филмски глумац, сценариста, режисер и продуцент Чарли Чаплин, један од пионира кинематографије и највећих умјетника у историји филма. У САД је отишао 1910. и почео у филмским бурлескама Мака Сенета, али се брзо осамосталио и стекао свјетску славу оригиналним ликом сентименталног кловна – скитнице. Његов изворни хуманизам, изграђен у вријеме тешке младости – изражен ликом доброћудне скитнице Чарлија – учинио је да свима постане јасна снага филмског говора и његова моћ у афирмацији универзалних људских вриједности. Мада никад није проповиједао радикализам било којег облика, његов филмски опус био је довољан разлог да га годинама прогони шеф ФБИ Едгар Хувер, а у вријеме антикомунистичке хистерије у САД постао је жртва америчког републиканског сенатора Џозефа Макартија, па је 1952. емигрирао у Швајцарску, гдје је је умро. Снимио је 75 кратких и дугометражних филмова, а 1972. додијељена му је награда „Оскар“ за животно дјело. Филмови: „Идила у пољу“, „Пасји живот“, „Мирна улица“, „Ходочасник“, „Дјечак“, „Потјера за златом“, „Циркус“, „Свјетлости велеграда“, „Модерна времена“, „Велики диктатор“, „Господин Верду“, „Један краљ у Њујорку“, „Свјетлости позорнице“, „Грофица из Хонг Конга“.

1979. – Совјетске трупе ушле у Авганистан, у првој војној интервенцији СССР-а изван Варшавског пакта, што је званична Москва објаснила намјером да заустави грађански рат у тој земљи.

1983. – Умро каталонски сликар и вајар Хуан Миро, један од највећих надреалистичких умјетника. Студирао је у родној Барселони, а од 1919. је живио у Паризу. Кратко је стварао под утицајем кубизма, али је од 1924. изградио непоновљив лични стил, заснован на крајње спонтаном регистровању форми и знакова који евоцирају подсвјесне представе примарних и елементарних виталних стања.

1989. – Збачени румунски диктаторски пар Николае и Хелена Чаушеску стријељан у Трговишту послије тајног суђења.

1991. – Оставку поднио совјетски предсједник Михаил Горбачов, од оснивања СССР-а 1922. седми /и посљедњи/ лидер највеће државе у свијету. Његови претходници били су Владимир Лењин, Јосиф Стаљин, Никита Хрушчов, Леонид Брежњев, Јуриј Андропов и Константин Черњенко.

1995. – Умро је амерички филмски глумац, пјевач и забављач Дин Мартин, који је почетну славу стекао у тандему с комичарем Џеријем Луисом, с којим је снимио 18 филмова. Играо је и у многим вестерн и криминалистичким филмовима. Филмови: „Артисти и модели“, „Холивуд или пропаст“, „Рио Браво“, „Четворо за Тексас“.

1995. – У поплавама на истоку Јужне Африке живот изгубило најмање 124 људи.

1997. – На Куби први пут послије три деценије јавно и свечано прослављен Божић. Предсједник Фидел Кастро прогласио је тај дан празником у част папе који је наредног мјесеца посјетио Кубу.

2005. – Умрла Биргит Нилсон, шведска оперска пјевачица и највећи вагнеријански сопран послије Другог свјетског рата. Славу је стекла 1959. у њујоршкој Метрополитен опери пјевајући Изолду у Вагнеровом „Тристану и Изолди“.

2006. – Умро Џејмс Браун, амерички соул-пјевач. Његов плес на сцени био је узор многим звијездама попут Мика Џегера и Мајкла Џексона.

2016. – У паду руског војног авиона на лету из Сочија ка Латакији у Сирији страдали сви путници и чланови посаде, њих 92, међу којима и 64 припадника ансамбла „Александров“.

2016. – Умро Џорџ Мајкл, британски поп пјевач и композитор.

– Данас дио хришћана слави Божић, празник рођења Исуса Христа. Већина православаца Божић слави 7. јануара (25. децембар према Јулијанском календару).