ДОГОДИЛО СЕ НА ДАНАШЊИ ДАН – 3.јануар

Данас је понедјељак, 3. јануар, трећи дан 2022. До краја године су 362 дана.

106. п. н. е. – Рођен римски говорник, писац, филозоф и политичар Марко Тулије Цицерон, највећи стилиста у римском пјесништву. Био је републиканац, противник Јулија Цезара и Марка Антонија. За конзула је изабран 63. прије нове ере и открио је и разобличио завјеру Лукија Катилине, који је покушао да уништи Римску републику и заведе личну диктатуру. Послије убиства Цезара 44. п. н. е. ухапшен је због серије напада на Антонија (14 бесједа „Филипика“) и убијен 43. п. н. е. У дјелу „О дужностима“ је записао чувену изреку: „Суммум иус сумма иниуриа“ (Највише право највиша неправда), што ће рећи да превише ревносна примјена закона доноси неправду. Остала дјела: „Бесједе“, „О бесједнику“, „Расправе у Тускулу“, „О старости“, „О пријатељству“, „О крајностима добра и зла“, „О природи богова“, бесједе „Против Катилине“.

1815. – Аустрија, Британија и Француска створиле војни савез против Пруске и Русије.

1868. – У Јапану укинут шогунат – на основу којег је од 1192. ограничена власт цара, а моћ концентрисана у рукама шогуна, представника крупних феудалаца – и на власт је дошла династија Мејђи. Крај шогуната имао је значај буржоаске револуције – укинуте су многе привилегије феудалаца, модернизована је армија, реформисано школство и успостављене институције по европском узору, што је омогућило снажан индустријски успон Јапана.

1875. – Умро француски лексикограф и енциклопедиста Пјер Атаназ Ларус – издавач „Великог свјетског рјечника XИX вијека“ у 17 томова. Издавачка кућа „Ларус“ наставила је послије његове смрти издавање енциклопедијских лексикона.

1883. – Рођен енглески државник Клемент Ричард Атли – лабуристички премијер од 1945. до 1951, током чије власти је Велика Британија признала независност Индије 1947. и Бурме 1948. Дјела: „Лабуристичка партија у перспективи“, „Дванаест година касније“, аутобиографија „Како се то збило“.

1892. – Рођен енглески писац Џон Роналд Руел Толкин, професор англосаксонског и енглеског језика и књижевности на Оксфордском универзитету. У трилогији „Господар прстенова“ створио је властити митски свијет и језик, служећи се прозом у којој се осјећају ритмови нордијских сага и старе англосаксонске поезије, са средишњом темом сукоба добра и зла. Истом имагинарном свијету припадају и романи „Хобит“ и „Силмарион“. Остала дјела: критичке студије „Беовулф: чудовишта и критичари“, „Бајке, критичка студија“, „Чосер као филолог“.

1904. – Рођен српски писац и ликовни критичар јеврејског поријекла Ото Бихаљи Мерин, који је с братом Павлом 1928. основао издавачку кућу „Нолит“ и уређивао књижевно-политички часопис „Нова литература“. Потом је због политичког прогона принуђен да емигрира и у Њемачкој је уређивао часопис пролетерских писаца „Линкскурве“, а у Паризу је 1933. основао Институт за борбу против фашизма. Отишао је 1936. у Шпанију, гдје се на страни републиканаца борио против фашистичких снага Франсиска Франка. Ликовним и књижевним студијама знатно је допринио тумачењу и схватању савременог стваралаштва. Дјела: роман „Довиђења у октобру“, есеји и умјетничка критика „Освајање неба“, „Мисли и боје“, „Сусрети са мојим временом“, „Југословенска скулптура XX вијека“, „Градитељи модерне мисли“, „Наивна слика свијета“, „Продори модерне умјетности“, „Крај умјетности у доба науке?“, „Маске свијета“, „Ре-визија умјетности“, „Модерн Герман арт“, „Гоја и ми“, „Капричоси“, „Ужаси рата“, „Анри Русо, живот и дјело“ (са супругом Лизом), монографије „Крсто Хегедушић“, „Габријел Ступица“, „Богосав Живковић“, „Вангел Наумовски“, дјело о Шпанском грађанском рату „Шпанија између смрти и рађања“.

1924. – Енглески египтолог Хауард Картер у Долини краљева у близини Луксора у Египту пронашао саркофаг фараона Тутанкамона.

1926. – Умро чешки писац Јарослав Хашек, који је свјетску славу стекао недовршеним хумористичко-сатиричним романом „Доживљаји доброг војника Швејка у свјетском рату“, у којем је исмијао прилике у Аустро-Угарској и разоткрио сву бесмисленост, суровост и лудост милитаризма. Швејк је лик човјека из народа у којем се под маском глупака крије неисцрпан извор народне мудрости. Роман је преведен на многе језике и по њему је снимљено више филмова, а адаптиран је и за позорницу.

1926. – Грчки генерал Теодорос Пангалос прогласио се званично диктатором Грчке, пола године пошто је пучем приграбио власт. С власти је збачен у августу 1926.

1929. – Рођен италијански филмски режисер Серђо Леоне, творац „шпагети вестерна“. Филмови: „Колос са Родоса“, „За шаку долара“, „Добар, лош, зао“, „Зовем се Нико“, „Било једном на Дивљем западу“, „Догодило се у Америци“.

1931. – Умро француски маршал Жозеф Жак Сезер Жофр, творац ратног плана Француске у Првом свјетском рату и побједник одсудне битке на Марни 1914. Крајем 1916. смијењен је с положаја главнокомандујућег француских армија због неуспјеха у операцијама 1915. и 1916.

1942. – У Норвешкој у Другом свјетском рату нацистичка Њемачка основала 23 концентрациона логора кроз које је прошло и више од 4.500 Југословена, махом Срба. Најозлоглашенији су били Бејсфорт, Ботн, Ерландет, Фалстад, Корган, Осен, у које су људе највише упућивали из логора на Старом сајмишту у Београду. До априла 1943. депортовано их је 4.680, од којих је више од 3.000 убијено. Логораше су помагали норвешки антифашисти, остављајући храну и цигарете скривене крај пута којим су одлазили на присилни рад и организујући бјекство у неутралну Шведску малобројнима који су успјели да побјегну из логора. Преживјелих 1.300 интернираца основало је послије рата дружење с пријатељима из Норвешке.

1942. – Усташе у Другом свјетском рату на планини Папук у западној Славонији попалиле и опљачкале српска села Горње Врховце, Кантаровце, Крушево, Шушњаре, Цицваре, Грђавицу, Бјелајце, а многе српске цивиле живе бацале у ватру.

1942. – Њемачки командант за Србију у Другом свјетском рату објавио наредбу којом је, под пријетњом смрћу, забрањено скривање Јевреја и чување јеврејских ствари, новца и вриједносних папира. Многи Срби су, ипак, ризиковали живот и стотине Јевреја спасли сигурне смрти.

1945. – У Арденима пропао посљедњи покушај њемачког вође Адолфа Хитлера да измијени исход Другог свјетског рата, јер су савезничке армије генерала Бернарда Монтгомерија и Омара Бредлија у контраофанзиви захватиле у клијешта њемачке дивизије, нанијевши им тешке губитке.

1961. – САД прекинуле дипломатске односе с Кубом.

1970. – У Бразавилу усвојен устав којим је Конго-Бразавил проглашен Народном Републиком Конго.

1977. – Међународни монетарни фонд одобрио до тада највећи зајам у тридесетогодишњој историји те организације – Велика Британија добила је скоро четири милијарде долара ради подршке њеној валути.

1990. – Панамски генерал Мануел Антонио Норијега, бивши амерички штићеник, предао се окупаторским трупама САД и депортован је на Флориду, гдје му је потом суђено.

1990. – На југу Пакистана погинуло 307 људи кад је експресни воз ударио у композицију теретног воза.

1993. – Предсједници Русије и САД Борис Јељцин и Џорџ Буш потписали споразум о смањењу нуклеарног оружја за двије трећине.

1994. – Пад руског путничког авиона „тупољев 154“ у Сибиру није преживио нико од 124 путника и члана посаде.

1999. – Ирачки предсједник Садам Хусеин одбацио зоне забрањеног лета које су изнад сјевера и југа ове државе успоставиле западне земље, рекавши да ће им се ирачки народ храбро супротставити.

2000. – На парламентарним изборима у Хрватској убједљиво побиједила коалиција лијевог центра (Социјалдемократска партија и Хрватска социјално-либерална странка), чиме је окончана деветогодишња владавина Хрватске демократске заједнице.

2004. – Укупно 148 путника и чланова посаде, укључујући 135 француских туриста, погинули када се авион „боинг 737“ срушио у Црвено море, у близини египатског љетовалишта Шарм ел Шеик.

2015. – Умро Едвард Брук, амерички политичар и државник, први црнац-сенатор у САД.