ДОГОДИЛО СЕ НА ДАНАШЊИ ДАН – 05. ЈАНУАР

0
108

Данас је сриједа, 5. јануар, пети дан 2022. године. До краја године има 360 дана.

1589. – Умрла француска краљица италијанског поријекла Катарина де Медичи, кћерка господара Фиренце Лоренца Другог Медичија, која је послије смрти мужа Анрија Другог /Хенри/ од 1560. владала Француском као регенткиња синова Франсое Другог, Шарла Деветог и Анрија Трећег. Током њене владавине бјеснио је вјерско-грађански рат римокатолика и хугенота, чијем је разбуктавању знатно допринијела. Уз подршку папе Гргура Тринаестог организовала је 1572. покољ хугенота, познат као Вартоломејска ноћ.

1592. – Рођен индијски цар Шах Џехан из династије Могула, познат и као принц Харам, који је највећи дио владавине од 1628. до 1658, кад га је збацио син Аурангзеб, посветио изградњи маузолеја Таџ Махал у својој пријестоници Агри на сјеверу Индије. Велељепно здање од бијелог мермера, које је 20.000 радника зидало од 1631. до 1653, посветио је успомени на царицу Мумтаз Махал и он је послије смрти 1666. такође сахрањен ту. Премјестио је 1648. пријестоницу из Агре у Делхи, гдје је изградио нови град Шахџеханабад.

1762. – Умрла руска царица Јелисавета Петровна Романов, кћерка Петра Великог, чију владавину од 1741. нису обиљежиле реформе и територијална освајања, карактеристични за њеног оца и Катарину Велику, која је постала царица неколико мјесеци послије њене смрти.

1834. – У Крагујевцу изашле „Новине сербске“, први српски информативни лист штампан у земљи, службено гласило кнежевине Србије. Први уредник Димитрије Давидовић, један од најученијих Срба тог времена, убрзо је смијењен због противљења аутократији кнеза Милоша Обреновића.

1855. – Рођен амерички проналазач Кинг Кемп Џилет, који је изумио ножић за бријање, код нас познат као „жилет“, према француској верзији његовог презимена.

1858. – Умро аустријски војсковођа мађарског поријекла фелдмаршал Јохан Јозеф Радецки, војни реформатор и национални херој који је више од пола вијека у биткама предводио аустријске трупе. Учествовао је у бојевима против француског цара Наполеона Првог у Италији и на Рајни и у гушењу италијанских устанака против Аустрије 1830, 1831, 1848. и 1849. Послије побједа над Италијанима 1848. код Кустоце и 1849. код Наваре именован је за гувернера Ломбардијско-венецијанске области.

1869. – Аргентинске, бразилске и уругвајске снаге заузеле главни град Парагваја Асунсион у рату такозване „трочлане алијансе“.

1876. – Рођен њемачки државник Конрад Аденауер, канцелар Западне Њемачке од 1949. до 1963, који је 1947. основао Хришћанско-демократску странку. До доласка нациста на власт 1933. био је адвокат и градоначелник Келна. Политички се реактивирао послије капитулације Трећег рајха у Другом свјетском рату, тијесно сарађујући с америчком војном управом, односно владом САД. Веома активно је учествовао у стварању НАТО-а и других облика сарадње западних држава.

1895. – Њемачки физичар Вилхелм Конрад Рентген саопштио да је пронашао икс-зраке, касније по њему назване „Рентгенови зраци“.

1916. – Пред Медовским заливом у Албанији у Првом свјетском рату послије експлозије потонуо италијански брод „Бриндизи“ с југословенским исељеницима из Канаде и САД који су похитали да помогну Србији и Црној Гори у рату с Централним силама. Добровољци су махом били Срби /Црногорци, Херцеговци и Личани/ и извјестан број Словенаца. Од експлозије је погинуло или се утопило 390 добровољаца, а 102 су спасена.

1916. – Аустроугарски генералштаб у Првом свјетском рату наредио офанзиву на Црну Гору. Упркос одлучном отпору 60.000 слабо опремљених бораца, аустроугарске трупе су послије једне седмице заузеле Цетиње и до 1918. држале Црну Гору под окупацијом.

1919. – У Берлину почео устанак предвођен комунистичком организацијом „Савез Спартака“, на челу са Розом Луксембург и Карлом Либкнехтом.

1919. – Адолф Хитлер основао Национал-социјалистичку радничку партију Њемачке, која је приграбила власт 1933. кад је Хитлер послије избора постао канцелар. Страховлада нацистичке партије у Њемачкој и већем дијелу Европе трајала је до 1945, кад је Њемачка у Другом свјетском рату поражена и безусловно капитулирала.

1925. – Гувернер америчке државе Вајоминг постала Нели Тејлор Рос, прва жена на таквом положају у историји САД.

1928. – Рођен пакистански државник Зулфикар Али Буто, предсједник Пакистана од 1971. до 1973, када је постао премијер. У јулу 1977. војним пучем га је уклонио генерал Мохамед Зија ул Хак. Буто је ухапшен, а суд диктаторског режима Зије у марту 1978. осудио га је на смрт под неувјерљивим оптужбама да је наредио убиства политичких противника. Објешен је у априлу 1979.

1938. – Рођен шпански краљ Хуан Карлос Први, који је послије смрти диктатора Франсиска Франка 1975. одлучујуће допринио успостављању демократског поретка у Шпанији, иако га је Франко припремао да настави десничарску диктатуру.

1942. – На основу споразума с нацистичком Њемачком Први корпус бугарске фашистичке војске у Другом свјетском рату започео окупацију југоистока Србије. Око 25.000 бугарских војника замијенило је Нијемце у том дијелу Србије, а из Нишке Бање је терором над српским цивилима руководио штаб Корпуса.

1949. – У Москви почело савјетовање влада СССР, Бугарске, Чехословачке, Мађарске, Пољске и Румуније, на којем је донесена одлука о стварању Савјета за узајамну економску помоћ ради организације и усклађивања дугорочног развоја земаља чланица. Исте године СЕВ-у је приступила Албанија, а 1950. Источна Њемачка.

1961. – Војна влада Перуа ухапсила стотине људи под оптужбом да су комунисти.

1964. – Папа Павле Шести и васељенски патријарх Атинагора Први састали се у Јерусалиму, што је од 15. вијека био први сусрет једног римокатоличког поглавара с неким од православних патријарха.

1968. – Александер Дубчек постао први секретар Централног комитета Комунистичке партије Чехословачке, умјесто Антоњина Новотног, и убрзо је отпочео процес либерализације познат као „Прашко прољеће“ или „социјализам с људским ликом“. Експеримент је прекинут војном окупацијом Чехословачке у које су трупе Варшавског пакта ушле у августу 1968.

1969. – СССР лансирао „Венеру 5“, васионски брод без људске посаде у правцу Венере, а пет дана потом и „Венеру 6“, који су до те планете стигли 16, односно 17. маја.

1971. – Социјалистичка влада Чилеа успоставила дипломатске односе с Кином.

1976. – Диктаторски маоистички режим Црвених Кмера донио нови устав Камбоџе, којим је назив земље промијењен у Демократска Кампућија.

1991. – Умро српски писац Васко Попа, члан Српске академије наука и умјетности, најпревођенији српски пјесник у другој половини 20. вијека. Називан је језичким чудотворцем и посљедњим великим оригиналним пјесником. Дјела: збирке пјесама „Кора“, „Непочин-поље“, „Споредно небо“, „Усправна земља“, „Вучја со“, „Живо месо“, „Кућа насред друма“, „Рез“, антологија народних умотворина „Од злата јабука“, антологија поетског хумора „Урнебесник“.

1991. – Извршни комитет СЕВ оцијенио да је та организација, основана 1949, „исцрпила своје могућности“. Неколико седмица касније лидери земаља чланица су и формално потврдили гашење СЕВ.

1991. – Куба и СССР потписали споразум којим је окончана повлашћена међусобна трговина и укинуте вјештачки ниске цијене.

1996. – Убијен палестински терориста Јахја Ајаш, звани „инжењер“, осумњичен као организатор таласа самоубилачких терористичких напада у Израелу у којима је погинуло десетине јеврејских цивила. Погинуо је пошто је у његовим рукама у Гази експлодирао минирани мобилни телефон.

1997. – Русија повукла посљедње јединице Министарства одбране из Чеченије, привремено окончавши војну кампању против исламских терориста у тој републици.

2001. – УН саопштиле да су „пронађени докази о радиоактивности на осам од 11 тестираних подручја на Косову“.

2004. – У Америци ступио на снагу закон да сви странци, који желе да уђу у САД, морају дати отиске прстију и бити фотографисани.

2006. – Побуњеници у Ираку убили 130 лица.

2006. – У акцији ЕУФОР-а код Рогатице убијена Рада Абазовић /47/, а тешко рањени њен син Драгољуб /11/ и супруг Драгомир Абазовић /48/.

2012. – Умро Александар Сизоненко /53/, највиши кошаркаш у историји. Некадашњи репрезентативац СССР-а био је висок око два и по метра. Он је запамћен у Гинисовој књизи рекорда због своје висине још од 1991. године.

2014. – Умро Еузебио да Силва Фереира /Црни пантер/, португалски фудбалер, један од најбољих свих времена.

2018. – Умро Џон Јанг, амерички поморски официр, астронаут и астронаутички инжењер, девети човјек који је ходао по површини Мјесеца