ДОГОДИЛО СЕ НА ДАНАШЊИ ДАН – 7. ЈАНУАР

0
26

1536. – Умрла енглеска краљица шпанског поријекла Катарина Арагонска, прва од шест жена енглеског краља Хенрија Осмог. Њихов развод без дозволе папе изазвао је црквену реформацију у Енглеској и раскид са Ватиканом.

1537. – Убијен поглавар Фиренце Алесандро де Медичи, кога је наслиједио Козмо де Медичи, велики војвода тоскански, банкар и мецена научника и умјетника.

1598. – На руски трон ступио Борис Годунов, послије смрти Фјодора Првог, посљедњег цара из династије Рјуриковича.

1610. – Италијански астроном и математичар Галилео Галилеј открио Јупитерове мјесеце Ио, Европу, Ганимед и Калисто.

1785. – Џон Џефрис и Жан Пјер Бланшар први прелетјели канал Ла Манш балоном пуњеним топлим ваздухом.

1789. – На првим предсједничким изборима у САД побиједио вођа из рата за независност Џорџ Вашингтон. Поново изабран 1792, а 1796. одбио да се кандидује.

1807. – Велика Британија прогласила блокаду Француске и земаља савезница француског цара Наполеона Првог Бонапарте. У економском рату дебљи крај је извукла Француска, чија је морнарица неколико пута поражена, па није могла да пробије обруч британских бродова.

1847. – Рођен српски писац Милован Глишић, један од зачетника реализма у српској књижевности. Студирао је у Београду технику и филозофију, затим уређивао новине и бавио се позоришном драматургијом. Написао је тридесетак приповиједака, двије комедије и преводио је с француског и руског језика, укључујући „Рат и мир“ Лава Толстоја. Описивао је живот села у Србији притиснутог бирократијом и зеленашима. Напознатија Глишићева дјела: приповијетке „Глава шећера“, „Рога“, „Редак звер“, „Шило за огњило“, „Прва бразда“, позоришни комад „Два цванцика“, комедија „Подвала“.

1872. – Изашао први српски позоришни лист „Позориште“, који је покренуло Српско народно позориште у Новом Саду. Лист је излазио до 1908.

1887. – Објављен први чланак о жељезницама на српском језику – уводник у „Сербском народном листу“ под насловом „Гвоздени пут и паровоз“.

1895. – Кореја прогласила независност од Кине.

1909. – У Београду почела прва балканска конференција социјалдемократских партија и радничких покрета Србије, Црне Горе, Македоније, Турске, Хрватске и Славоније, Словеније, БиХ и Румуније. Тродневни скуп је усвојио резолуцију о стварању савеза слободних народа Балкана у оквиру балканске федерације.

1927. – Успостављена редовна трансатлантска телефонска веза између Лондона и Њујорка.

1932. – Умро француски политичар Андре Мажино, министар рата од 1922. до 1924. и од 1929. до смрти 1932, по којем је названа утврђена линија на истоку Француске, грађена од 1927. до 1936. Велики систем утврђења није спријечио армију нацистичке Њемачке да 1940. изврши инвазију на Француску из правца Белгије, заобишавши „Мажино линију“.

1943. – Умро српски физичар и проналазач Никола Тесла (на фотографији), један од највећих умова у историји свјетске науке, посебно електротехнике, творац „новог техничког поретка“, чијим је изумима постављен темељ и правац вртоглавог научно-техничког развоја људског рода у 20. вијеку. Пронашао је обртно магнетно поље, трофазни систем преноса електричне енергије, индукциони мотор, генератор и трансформатор, феномен електромагнетне резонанце и патентирао низ изума на којима се заснива савремена електроника, без којих би била незамислива техничка цивилизација, поготово пренос електричне енергије. Пионир је и радио-технике, бежичне телеграфије, радара. Његов полифазни систем наизмјеничних струја показао је вриједност на првој хидроцентрали на слаповима Нијагаре. Патентирао је око 700 проналазака у области наизмјеничне струје, телекомуникација, акустике и машинства, од којих су многи нашли широку примјену. Послије окончања студија електротехнике у Грацу и краћег стажирања у Будимпешти и Паризу одселио је у САД, чији је држављанин постао 1884, али је све до смрти, на православни Божић у Њујорку, одржавао блиске контакте с отаџбином. У САД је, проникнувши у тајне осцилаторних кретања електрицитета и материје, остварио највеће научне подухвате. Поводом стогодишњице његовог рођења, 1956. јединица за мјерење високог напона је добила Теслино име, којим је названа и јединица јачине магнетног поља. Рођен је као четврто дијете Милутина и Ђуке Тесле у свештеничкој православној породици у српском селу Смиљан код Госпића у Лици.

1946. – Западне силе признале Аустрију у границама из 1937.

1953. – Амерички предсједник Хари Труман саопштио да је у САД израђена хидрогенска бомба.

1972. – Индија се супротставила притиску САД и успоставила пуне дипломатске односе с Кином.

1979. – Камбоџански побуњеници, уз помоћ вијетнамских снага, заузели Пном Пен и срушили владу Црвених Кмера Пола Пота, током чије је страховладе од априла 1975. у Камбоџи убијено између милион и два милиона људи.

1984. – Умро француски физичар Алфред Кастлер, члан Француске академије, добитник Нобелове награде за физику 1966. Открио је и развио оптичке методе изучавања Херцових резонанци у атомима, а његов рад је од кључног значаја за развој ласера.

1989. – Умро јапански цар Хирохито, који је владао од 1921, кад је као регент замјењивао обољелог оца, а 1926. је крунисан. Послије пораза Јапана у Другом свјетском рату – током којег није био „играчка у рукама милитариста“, како је пропагандно представљан послије рата, већ ратоборни вођа који је подстицао освајања не осврћући се на патње покорених нација – 1946. се одрекао „божанског поријекла“. Власт му је знатно сужена уставом из 1947. и од тада је упорно ширен мит о доброћудном цару кога од свега највише занима биологија.

1997. – У Алжиру, од експлозије бомбе коју су у аутобус подметнули исламски терористи, погинуло најмање 13 и рањено око сто људи.

1999. – У америчком Сенату отворено суђење у оквиру поступка импичмента предсједнику САД Билу Клинтону, прво послије више од 130 година против владајућег шефа државе.

2007. – Македонска полиција заплијенила око 400 килограма кокаина у вриједности од 40 милиона евра.

2015. – У терористичком нападу на редакцију сатиричног листа Шарли ебдо (Цхарлие Хебдо) двојица маскираних наоружаних нападача убила 12 људи, укључујући десеторо запослених и два полицајца, а ранила 11 других особа. У акцији полиције убијени су нападачи браћа Шериф и Саид Куаши. Повод за напад на овај лист јесте објављивање карикатура пророка Мухамеда.

2017. – Преминуо Марио Соареш, португалски политичар, оснивач Социјалистичке партије, министар спољних послова, посланик у Европском парламенту, два пута председник владе, а од 1986. до 1996. године председник Републике.

– Данас је Божић, 25. децембар према Јулијанском календару – вјерска и породична свечаност посвећена рођењу Сина Божијег – Исуса Христа, коју светкује већина православних цркава, укључујући српску, руску и грузијску, као и васељенска, јерусалимска, антиохијска и александријска патријаршија. Тај датум је први пут поменут као празник 336. године у једном календару у Риму. Божић је уведен да сузбије култ Митре, аријевског божанства посвећеног рађању Сунца, односно аријевске јереси коју је 325. осудио Васељенски сабор у Никеји. До 16. вијека сви хришћани су га славили истог дана. Увођењем Грегоријанског календара 1582, названог по папи Гргуру Тринаестом, православне цркве су наставиле да празнике славе према Јулијанском календару, али су неке, попут грчке, румунске и бугарске, касније прихватиле нови календар. Прослављање Христовог рођења дјелимично се ослања на прастаре народне обичаје и вјеровања у рођење бога Сунца и Бога вегетације и зеленила. Уношење бадњака у кућу и стављање на ватру потиче из древне аграрне културе и треба да обезбиједи срећу, напредак и плодност. Тог дана православни хришћани се поздрављају ријечима „Христос се роди!“ и „Ваистину се роди!“.