Данашњи стил живота, који карактерише смањена физичка активност, проузрокује повећање гојазности међу дјецом и лоше држање те доводи до бројних здравствених проблема. Дјеца данас много времена проводе сједећи, првенствено у школама, гдје су у клупама сваког дана од шесте године живота, по неколико сати дневно.

Виши радни терапеут и струковни физиотерапеут у Дому здравља „Др Љубомир Ћеранић“ Сања Копривица истиче да се велики број дјеце школског узраста из Сокоца јавља због деформитета кичменог стуба.

Дјеци су или нејака леђа, или једноставно нису изложена већим физичким напорима због другачијег стила живота. Вријеме проводе у затвореном простору, сједе са телефонима у рукама, за рачунарима, нема више оних физичких активности као прије двадесет и више година и то утиче на лоше стање кичме. Самим тим, вјероватно су коштане структуре лошије, мишићи су истегнутији и слабији. Постоји дисбаланс па се појављују сколиозе, кифозе и деформитети грудног коша. Свједоци смо да су школске торбе претешке, па због тога предлажем да се уведу ормарићи у наше школе, како би дјеца остављала ствари које им нису потребне код куће – навела је Копривица.

Сматра да би требало у основним школама да дјеца у клупама сједе анатомски правилно, да су висина и однос између клупа и столица одговарајући. Евидентно је да постоји одређени несклад који би се веома лако могао средити са аплицирањем једног пројекта.

Да би све то успјело, било би потребно да се и у обданишту уведе корективна гимнастика, да се од раног раста и развоја, два до три пута седмично, одраде јутарње вјежбице разгибавања. Неопходно је да то васпитачицама неко покаже а затим би оне могле да наставе да проводе ту праксу и то је идеалан начин да се дијете пропрати. Код здраве дјеце то могу обавити дифовци, а ако постоји мало патологије, ту су онда терапеути, физиотерапеути и радни терапеути – истиче она.

Поред здравства, Сања се активно бави пливањем, скијањем и планинарењем, а повремено присуствује одбојкашким утакмицама код млађих селекција, у случају повреде као здравствени радник, којима је увела кориштење терабенд трака. Такође, учествовала је у претходне четири године као координатор приликом одласка дјеце из Сокоца на скијање на Јахорину.

Већ двије године, у нашој локалној заједници одвија се школа пливања у којој је један од тренера.

Циљ је био наставак рехабилитације дјеце са деформитетима кичме послије кинезитерапијског третмана. Пливање са атлетиком и гимнастиком је добро, јер спада у базичне спортове и то је један од разлога зашто треба дјеца да крену прво са тим активностима, а касније да се усмјеравају на одређени спорт. Током пливања, елиминише се страх од воде, цијело тијело ради, све мишићне групе су ангажоване, подстиче психо-моторни развој дјеце, вода дјелује релаксирајуће и свима прија. Дјеца се уче спортској и радној дисциплини. Скијање и пливање поспјешује здрав раст и развој, вјежба се упорност и повећава витални капацитет. Нема одустајања, ту је борбеност и таква дјеца нису склона дијабетесу и гојазности – нагласила је она.

Кроз дугогодишњи рад, већ 21 годину, Сања је стекла искуство, добар контакт и повјерење пацијената уз дивну сарадњу и обострано задовољство.

Посао радног терапеута сам базирала на развоју функционалне шаке и њеном опоравку, јер су то најчешће повреде када су у питању тешки физички послови. Сваког пацијента гледам као цјелину. Повјерење пацијента се гради од првог дана, а ту је тај осјећај емпатије; ставити се у положај како је неком ко има одређени проблем – закључила је Копривица.

Вратити људима вјеру, вољу и наду у живот, бодрити их до њиховог потпуног максималног и функционалног опоравка, затим враћање у животну и радну средину, као и проналажење личног хобија, по њеном мишљењу, је успјешна рехабилитација.

Бранка Радоњић

Рођена 26. априла 1988. године у Сарајеву. Основну школу и гимназију завршила у Сокоцу. На Филозофском факултету Универзитета у Источном Сарајеву студирала журналистику и 2013. године стекла звање дипломирани новинар. У ЈП "Инфо центар" запослена од 2013. године.