Један од највећих српских комедиографа свих времена Јован Стерија Поповић /1806-1856/ рођен је 13. јануара 1856. године.
Иако се сматра оснивачем српске драме, Стерија је много значајнији као комедиограф јер се ту огледао његов књижевни талент.
Стеријине комедије „Лажа и паралажа“, „Тврдица“, „Покондирена тиква“, „Зла жена“, „Женидба и удадба“, „Кир Јања“, „Родољупци“ и „Београд некад и сад“, редовне су и данас на репертоарима српских позоришта.
У својим комедијима је исмијавао мане тадашњег друштва, нарочито помодарство и надриученост.
Послије завршених студија права у Кежмарку у Словачкој, Стерија је радио као адвокат у родном Вршцу, а потом је прешао у Србију и постао професор права на Лицеју, прво у Крагујевцу, па у Београду.
Као начелник Министарства просвете Србије обавио је пионирски рад у организовању школства, те покренуо иницијативу за оснивање Академије наука, Народне библиотеке и Народног музеја.
Стерија је учествовао у организовању првог београдског театра који је отворен извођењем његове трагедије „Смрт Стефана Дечанског“.
Јован Стерија Поповић писао је у почетку под утицајем Лукијана Мушицког и Милована Видаковића, али је „Романом без романа“ напустио романтичарску и авантуристичку књижевност.
У комедији, сматрају критичари, Стерија је надмашио све што је у српској књижевности створено прије њега.
Он је писац са великом књижевном културом – први је објективно и критички посматрао савремени живот српског друштва.
У оквиру обиљежавања 150 година од рођења и 100 година од смрти Јована Стерије Поповића у Новом Саду је 1956. основан фестивал „Стеријино позорје“.
И данас, овај фестивал, на коме позоришта из земље и иностранства учествују са дјелима српских и страних писаца, важи за најзначајнију позоришну манифестацију у Србији.
