Филм “Паралелне мајке” Педра Алмодовара прошле године отворио је Филмски фестивал у Венецији, Пенелопе Круз освојила је награду за најбољу глумицу, а филм прикупио углавном позитивне критике широм свијета.

Овај филм прослављеног шпанског режисера Алмодовара, који је писао сценарио, од 20. јануара имаће прилику да погледа и публика у домаћим биоскопима, гдје ће се наћи на редовном репертоару уз бројне нове свјетске и домаће филмове.

– Двије жене, Јанис и Ана, заједно се налазе у болничкој соби, гдје свака очекује рођење дјетета. Ни једна ни друга нису у вези, а обје су затрудњеле игром случаја. Средовјечна Јанис не жали за трудноћом и поприлично је усхићена. Адолесценткиња Ана с друге се стране каје, а у исто вријеме је уплашена. Јанис покушава да је охрабри, док се попут мјесечарки крећу болничким ходницима. Неколико ријечи које ће измијенити у сатима чекања до порода између њих двије ствара неочекивану повезаност, а која ће развојем ситуације и новонасталим компликацијама промијенити њихове животе заувијек – стоји у званичном синопсису филма у којем главне улоге играју Пенелопе Круз, Милена Смит, Израел Ељанде и други.

О филму су многи писали приказе и критике, а међу њима су “Њујорк тајмс”, “Лос Анђелес тајмс”, “Њујоркер”, “Пејтриот леџер” и други.

У критици “Лос Анђелес тајмса” назначено је да је овај Алмодоваров филм седма сарадња са Пенелопом Круз те направљен осврт на сарадњу, на кључне мотиве и моменте у филму и главну нит водиљу која гледаоца увлачи у Алмодоваров кинематографски свијет, веже га и води на једно емотивно путовање препуно малих и великих преокрета, као што је био случај са већином његових филмова.

– Одмах је јасно каква прича би могла да се деси између двију будућих мајки, које се налазе у породилишту. Али тај емотивни преврат је само један од главних преокрета у филму. Други додаје мрачнији подтон филму, јер говори о рату и о необиљеженим гробовима људи убијених под режимом Франсиска Франка у деценијама прије – биљежи критичар “Лос Анђелес тајмса” Грегори Елвуд.

Сам Алмодовар о томе је рекао да је у Шпанији прича о грађанском рату увијек била обавијена тишином.

– У Шпанији не причамо о грађанском рату. Током диктатуре, која је трајала 40 година, владала је апсолутна тишина. Породице никад нису причале о томе, из страха, тако да је та тишина постала патолошка – објаснио је Алмодовар, говорећи о другој димензији филма.

У приказу на сајту “Пејтриот леџер”, Ал Александер се осврнуо на личну причу у филму те на ону историјску причу која је заступљена, што само остварење чини једном правом алмодоварском мелодрамом.

– Није намјера да гледаоци остану под утиском да је филм “Паралелне мајке” нека врста сувопарне историјске лекције. Он је све сем тога. Чак је често изразито хумористичан. Како и не би био с Алмодоваром као творцем. И на моменте је напет. Али оно што је главно и што може да се узмем као основна нит Алмодоваровог стварања јесте поглед на значај породице, који је проширен. Крв и ДНК можда дефинишу родитељем, али људима највише значе они који их највише воле и брину се о њима – наводи Александер у свом осврту.

Филм је након премијере у Венецији, 1. септембра, у шпанске биоскопе стигао 8. октобра прошле године, да би тек касније кренуо у свјетску дистрибуцију.

Музику за филм радио је Алберто Иглесијас.