ДОГОДИЛО СЕ НА ДАНАШЊИ ДАН 29. ЈАНУАР

0
72

Данас је субота, 29. јануар, 29. дан 2022. До краја године има 336 дана.

1412. – Српски деспот Стефан Лазаревић потписао закон о рударству – јединствен по садржини и опреми, чија је правна и историјска вриједност прелазила националне границе – и дио статута града Ново Брдо, великог рударског центра на Косову и Метохији.

1635. – Основана Француска академија.

1676. – Руски цар постао Фјодор Трећи Романов послије смрти оца Алексеја. Био је на пријестолу до 1682. – кад га је наслиједио полубрат Петар Велики – али су земљом, јер је био малољетан и болешљив, управљали његови ујаци – бојари Милославски. Током његове владавине Русија је учврстила власт на огромним новоосвојеним територијама у Поволожју, Сибиру и Украјини и омогућен је развој заната, рударства и трговине.

1688. – Рођен шведски филозоф и природњак Емануел Сведберј, познат као Емануел Сведенборј, аутор мистичко-теозофског учења о природи, посебно о људској природи. О његовим визијама писао је Имануел Кант у спису „Снови једног духовника“. Убрзо послије његове смрти 1772. појавила су се „Друштва сведенборјиста“, из којих је настала Црква Новог Јерусалима. Дјела: „Опера философиса ет минералиа“, „Аркана коелестиса“, „Де нова Хиеросолyма“.

1782. – Рођен француски композитор Данијел Франсоа Еспри Обер, аутор опера у којима се смјењују говорне и пјевачке дионице. Дјела: опере „Фра Диаволо“, „Црни Домино“, „Блудни син“, „Нема из Портичија“.

1843. – Рођен амерички државник Вилијам Мекинли, предсједник САД од 1897. до 1901, који је 1898. објавио рат Шпанији да би од ње преотео Филипине, Порторико, Гуам и Кубу, започевши тако еру америчког империјализма. Заједно с европским силама учествовао је у гушењу првог антиколонијалног устанка кинеског народа од 1899. до 1901, познатог као „Боксерски устанак“, да би наметнуо режим слободне трговине и омогућио америчком капиталу продор у Кину. Убијен је 1901. у атентату.

1856. – Установљен „Викторијин крст“, највише британско војно одликовање.

1860. – Рођен руски писац Антон Павлович Чехов, чији стил се одликује једноставношћу, изванредним даром запажања и специфичном атмосфером, блиском импресионистичком поступку. Његове драме и поједине новеле немају фабулу у класичном смислу, него су најчешће психолошки изванредно насликане исповијести о унутарњим бурама и сукобима. Позоришту је отворио нове путеве и сам створио нови драмски облик „лирску драму“ и извршио огроман утицај на свјетску литературу, посебно драму. Дјела: драме „Галеб“, „Три сестре“, „Ујка Вања“, „Вишњик“, новеле и приповијетке „Човјек у футроли“, „Архијереј“, „Кућа на спрат“, „Душица“, „Три године“, „Огрозд“, „Павиљон број 6“, „Степа“, „Сељаци“, „Чиновникова смрт“, „У ували“, збирке хуморески „Мелпоменине бајке“, „Шарене приче“.

1862. – Рођен енглески композитор Фредерик Дилијес, импресиониста познат по симфонијама „Париз – пјесма великог града“ и „Бриг Фаир“. Компоновао је и опере и концерте, укључујући „Мису живота“, инспирисану дјелом њемачког филозофа Фридриха Ничеа „Тако је говорио Заратустра“.

1866. – Рођен француски писац Ромен Ролан, један од највећих мистика француске литературе у 20. вијеку, добитник Нобелове награде за књижевност 1915. Био је дубоко заинтересован и активан у свим битним социјалним, политичким и духовним збивањима своје епохе, укључујући „аферу Драјфус“, феномен комунизма, борбу против фашизма, настојања да се постигне свјетски мир. Дјела: романи „Жан Кристоф“ /десет књига/, „Кола Брењон“, 12 драма под заједничким називом „Позориште револуције“, романсиране биографије Лудвига ван Бетовена, Микеланђела Буонаротија, Лава Николајевича Толстоја, Георга Фридриха Хендла, Махатме Гандија, антиратни спис „Изнад метежа“.

1867. – Рођен шпански писац и политичар Висенте Бласко Ибањес, коме је свјетску славу донио роман „Четири јахача апокалипсе“. Цијелог живота се борио за демократију и слободу отаџбине, а кад је 1923. у Шпанији заведена диктатура, ставио се на чело борбе за демократију и написао чувену брошуру „Разобличени Алфонсо Тринаести“, која је одиграла огромну улогу у рушењу монархије. У младости је основао утицајни лист „Ел Пуебло“. Остала дјела: романи „Међу поморанџама“, „Трска и глиб“, „Кровињара“, „Крв и арена“, „Хорда“, „Мртви заповиједају“, „Катедрала“, „Уљез“, „Подрум“, „Маре Нострум“, „Колумбо“.

1872. – Рођен вођа национално-револуционарног покрета у Македонији Гоце Делчев, кога бугарска историографија сматра бугарским националним јунаком, а скопски извори македонским. У Софији је избачен из војне школе, јер је ширио социјалистичке идеје, а потом због ниског раста није примљен на Војну академију у Београду. Двије године је био учитељ, а 1896. је с малом четом почео борбу против Турака. Залагао се за федерацију балканских држава. Погинуо је у борби против Турака у мају 1903, три мјесеца прије избијања Илинденског устанка, чији је почетак одгађао с правом, сматрајући да је преурањен и слабо припремљен.

1896. – Амерички љекар Емил Граб први употријебио терапију зрачењем у лијечењу рака плућа, примијенивши је у Чикагу на пацијенткињи Роуз Ли.

1899. – Умро француски сликар енглеског поријекла Алфред Сисле, један од оснивача импресионизма. Сликао је само пејзаже, обично улице под снијегом и призоре из природе у лирском интимистичком маниру, с наглашеном нотом животног оптимизма. Посебно га је привлачило сликање ријека, при чему је највише истраживао свјетлосне ефекте.

1916. – Нијемци у Првом свјетском рату први пут бомбардовали Париз из „цепелина“.

1916. – Британска армија у Првом свјетском рату први пут тестирала тенкове у мјесту Хетфилд у Енглеској.

1934. – Рођен српски пјесник Бранко Миљковић, лиричар снажног интелектуалног погледа на свијет, опсједнут драмом постојања и њеним филозофским аспектом. Почео је да пише као средњошколац и 1957. је објавио прву збирку пјесама „Узалуд је будим“. Надахнуто је преводио модерне руске и француске пјеснике. Остала дјела: збирке пјесама „Порекло наде“, „Ватра и ништа“, „Крв која светли“, „Песме“, „Смрћу против смрти“ /с Блажом Шћепановићем/.

1941. – Умро грчки генерал и државник Јоанис Метаксас, који је као премијер и министар војске 1936. распустио парламент и успоставио личну диктатуру. Учествовао је у рату против Турске 1897. и у балканским ратовима 1912. и 1913. У Другом свјетском рату у октобру 1940. одбио је ултиматум фашистичке Италије и организовао одлучан отпор италијанској агресији.

1942. – СССР, Велика Британија и Иран су у Другом свјетском рату уговорили да британско-совјетске снаге напусте Иран шест мјесеци по окончању рата против Сила осовине, а Техеран је дозволио Москви и Лондону неограничену употребу, контролу и одржавање свих комуникација, аеродрома и пристаништа на иранској територији.

1942. – Перу и Боливија потписивањем протокола у Рио де Жанеиру окончали рат започет 1941. због спорне пограничне територије између двију земаља у подручју амазонске џунгле.

1949. – Велика Британија признала Израел.

1950. – Почела прва серија побуна у Јоханесбургу, изазваних расистичком политиком владе Јужне Африке.

1959. – Дански путнички брод „Ханс Хедтофт“ поред обала Гренланда налетио на ледени бријег и потонуо, повукавши у смрт 95 људи.

1963. – Улазак Велике Британије у Европску економску заједницу /садашња Европска унија/ ветом спријечила Француска.

1963. – Умро амерички писац Роберт Ли Фрост, четвороструки добитник Пулицерове награде за поезију, чије су најчешће теме људска усамљеност, пролазност, истовјетност човјека и природе. Дјела: збирке пјесама „Дјечакова воља“, „Сјеверно од Бостона“, „Поток што тече на запад“, „Сабране пјесме“.

1964. – Панама упутила жалбу Организацији америчких држава због агресије САД, захтијевајући свој суверенитет у зони Панамског канала.

1989. – Послије седам година неспоразума и међународне арбитраже Израел вратио Египту град Табу на Црвеном мору. Тај град Израел је држао од рата 1967, у којем је до ногу потукао Арапе.

1994. – Аустријанка Улрике Мајер, двострука свјетска првакиња у смучању, умрла од повреда задобијених приликом пада на такмичењу у спусту за Свјетски куп.

1996. – Венецијанска оперска кућа „Ла Фениче“ нестала у пожару, други пут у 204 године своје историје.

2005. – Умро Ефраим Кишон, који је преживио Холокауст. Био је један од најпознатијих и најпревођенијих израеских писаца. Међу најпознатијим књигама су „Није фер Давиде“, „Кита боли море“, „Јабука је свему крива“, „Књига за пореске обвезнике“, „Код куће је најгоре“ и „Помозите свијету на своју штету“.

2016. – Умро Жак Ривет, француски филмски редитељ, утемељивач „новог таласа“, уредник часописа „Филмске свеске“.