Књига „Писмо Дису“ књижевника са Сокоца Миланка Боровчанина Ромсока представљена је читаоцима у несвакидашњем зимском амбијенту у Планинарском дома Црвене стијене“ на Равној Романији.
Књижевник Миленко Јевђевић, модератор промоције је рекао да је ово Ромсокова „петнесета укоричена храброст и духовност и да се у њој преплићу и чемер и мед“, те да су на њених 350 страница станују обједињене изабране и нове пјесме аутора.
Он је увјерењен да је дом соколачке планинарске дружине и њихових пријатеља одабран за промоцију „да би посјетиоци понијели са собом прегршт неке дивне посебности“.
Слободан Ристовић, један од рецензената књиге „Писмо Дису“ је нагласио да је Боровчанин своје име „ућерпичио и тефтер Чегра са темељом на Сокоцу, те да бунтован, а побожно пркосан води бој отимајући се о оловку умјесто копља.

„Увек нека аждаја реп надноси над овај атар који се зове ђедовина и очевина, на ране гробне и пологе тајне.Нађе се птица, углавном злосутница.Срби су крилати да би у небеса одлетели, јер је то тешко на земљи бити. Да нам није тих крила затрли би се“- истакао је Ристовић.
За њега је ова „песмарица од шест прозора трнка пуна стршљевине и воска који се претвара да је мед, а горак је и пчели која га је замесила и пред срце изнела на вид Видовдана.
Говорећи о Ромсоковим стиховима, Ристовић види њихове коријене дубоко везане за судбину рода коме је образ царство небеско и небо над кућом и кућном чељади, те да се тако зове и земља у коју смо се заклели.

  • Не може се другачије тумачити ова поезија до овако. И не може је свако тумачити, ако није један од таквих  – нагласио је рецезент.

Ристовић , између осталог каже, да ова књига у својим њедрима има родитељску недјељиву рану, те да је Ромсок видар који песмом разједа себе, „смрти своју душу“, да би је лакше поднео.
Књижевник Недељко Бабић из Милића, је рекао да се у Ромсоковој поезији на прво читање може примјетити да „понајвише има пјесама родољупки сведених у нарицаљку, која је кат-кад изведена на ниво афоризма.
„Ромскок је можда понаприје дитирамбски пјесник Романије,мада и тада сва његова нарицаљка је у грчу србозавичајности.

  • Неке од његових поема „Нећу никуд, недам ништа“познатије су у Аустралији и Канади него код нас. Нећу никад ја из Босне са завјетне Романије. Писмо Дису у истом је рукопису“– рекао је између осталог Бабић.

Организатори промоције су Планинарско друштво, Народна библиотека Соколац и општина Соколац. Миланко Боровчанин је члан Удружења књижевника Републике Српске и аутор два романа , четири књиге прича и приповједака, седам збирки пеозије за одрасле и једне за дјецу, те једног путописа и антологијске поеме „Нећу никуд, не дам ништа“.