Данас је четвртак, 3. фебруар, 34. дан 2022. До краја године има 331 дана.

1809. – Рођен њемачки композитор и диригент Феликс Менделсон, оснивач конзерваторијума у Лајпцигу, истакнути романтичар чија се дјела одликују класичарским третманом облика и хармоније. Као пијаниста дебитовао је у деветој години, у 15. је написао прву симфонију, а у 16. мајсторско дјело сценску музику за „Сан љетње ноћи“, кад је започео и диригентску каријеру. С успјехом се огледао у свим музичким областима, осим у опери. Дјела: симфоније /Трећа – названа „Шкотска“, Четврта – названа „Италијанска“/, увертире /“Хебриди“ или „Фингалова пећина“/, клавирске композиције /“Пјесме без ријечи“/, ораторијуми /“Паулус“, „Елијас“/, „Концерт за виолину и оркестар у Е-молу“, соло пјесме, камерна музика.

1830. – Ослободилачки рат Грка против Турака, чијем је избијању 1821. допринио успјех Срба против истог непријатеља, окончан је на мировној конференцији у Лондону проглашењем Грчке независном краљевином. Успјеси устаника и притисак Русије, Француске и Велике Британије нагнали су Отоманско царство – које је освојило Грчку послије пада Цариграда 1453. – да јој миром у Једрену 1829. призна независност, али је сјевер Грчке ослобођен тек одлуком Берлинског конгреса, послије турског пораза у рату с Русијом 1877. и 1878.

1867. – Принц Муцухито у 14. години живота постао јапански цар Меиђи. Током његове владавине до смрти 1912. Јапан је модернизован, привредни развој је нагло убрзан и земља се од феудалне преобразила у капиталистичку и империјалистичку, с моћном армијом и индустријом.

1881. – Потписан уговор о изградњи жељезничке пруге Београд – Ниш, прве у Србији. Кнез Милан Обреновић је у јуну 1881. сребрним будаком обиљежио почетак радова, а први путнички воз ка Нишу је са београдске жељезничке станице кренуо у септембру 1884.

1906. – Руски писац Лав Толстој постао члан Српске краљевске академије.

1909. – Рођен француски филмски режисер Андре Жан Кајат, који се бавио и адвокатуром, новинарством и писањем сценарија, али је славу стекао као режисер. Филмови: „Сви смо ми убице“, „Огледало са два лица“, „ЛЈубавници из Вероне“, „Правда је задовољена“, „Прије потопа“, „Прелаз преко Рајне“.

1915. – У Сарајеву објешен српски учитељ Вељко Чубриловић, један од атентатора 28. јуна 1914. на аустроугарског престолонасљедника надвојводу Франца Фердинанда.

1915. – Потпомогнута њемачком и аустроугарском артиљеријом, турска војска у Првом свјетском рату прешла Синајско полуострво и изненада напала Британце на Суецком каналу. Турски препад, поновљен и 1916, принудио је британску команду да у Египат допреми двије дивизије Индуса, с којима је прешла у офанзиву и до краја 1916. заузела Ел Ариш и Синај, а затим и цијелу Палестину.

1917. – САД у Првом свјетском рату прекинуле дипломатске односе с НЈемачком, послије саопштења Берлина да ће отпочети неограничени подморнички рат.

1919. – У Паризу одржана прва сједница Друштва народа, девет дана послије оснивања прве свјетске организације.

1924. – Умро амерички државник Вудро Томас Вилсон, предсједник САД од 1913. до 1921, претходно универзитетски професор и ректор и гувернер НЈу ДЖерсија, добитник Нобелове награде за мир 1919. Двапут је војно интервенисао у Мексику, окупирао је Хаити и Доминиканску републику. Приступио је Антанти и 1917. увео САД у Први свјетски рат против Централних сила. Као противник Октобарске револуције залагао се за војну интервенцију против СССР. Послије окончања рата одиграо је значајну улогу на мировној конференцији у Версају, чији је исход умногоме заснован на његовом плану од „14 тачака“ и учествовао је у стварању Друштва народа, али је Сенат одбио да ратификује Версајски мировни уговор, послије чега су САД остале ван прве свјетске организације, претходнице УН.

1943. – Британски авиони у Другом свјетском рату бомбардовали њемачки град Хамбург.

1945. – Амерички авиони у Другом свјетском рату избацили 3.000 тона бомби на Берлин.

1958. – Потписан споразум о економској унији Белгије, Холандије и Луксембурга, којим је предвиђена потпуна привредна интеграција три земље.

1966. – На Мјесец се меко спустила прва летјелица лансирана са Земље – совјетски васионски брод без људске посаде „Луна 9“, послије чега је почела да емитује ТВ сигнале.

1969. – Палестински национални конгрес изабрао Јасера Арафата за шефа Палестинске ослободилачке организације.

1973. – У Јужном Вијетнаму на основу мировног споразума потписаног у Паризу ступио на снагу прекид ватре. Споразум је налагао повлачење трупа САД, а сајгонској влади и Фронту националног ослобођења Јужног Вијетнама формирање „Националног комитета националног измирења и слоге“. У коначном обрачуну снаге Фронта су, уз помоћ сјеверновијетнамске армије, у априлу 1975. до ногу потукле трупе владе у Сајгону и америчку војску, а марионетски режим се распао. Вијетнам је 1976. уједињен и избрисана је граница дуж 17. паралеле, која је ту земљу дијелила од 1945.

1977. – Предсједника Етиопије генерала Теферија Бентија и његове блиске сараднике убиле у Адис Абеби снаге лојалне потпуковнику Менгисту Хаиле Маријаму, који је диктаторски владао до маја 1991. – кад је збачен с власти и побјегао у Зимбабве.

1981. – Гро Харлем Брунтланд послије оставке Одвара Нордлија изабрана за прву жену премијера Норвешке.

1989. – Умро амерички филмски режисер и глумац ДЖон Касаветес, водећи представник „њујоршке школе“, независне продукције која се критички интонираним филмовима супротстављала холивудским стандардима. НЈегове филмове одликује психолошка продубљеност у карактеризацији ликова и висок степен импровизаторске сарадње глумаца. Филмови: „Злочин на улицама“, „Убице“, „Дванаест жигосаних“, „Розмарина беба“, „Фурије“, „Зашто сте ме осудили на живот“, „Сјенке“, „Сувише касни блуз“, „Лица“, „Мужеви“, „Мини и Московиц“, „Жена под утицајем“, „Глорија“, „ЛЈубавни поток“.

1992. – Предсједник Аргентине Карлос Менем потписао декрет о отварању свих докумената о нацистима који су послије Другог свјетског рата побјегли у Јужну Америку.

1993. – Послије првих вишестраначких избора у Савезној Републици Југославији у Београду конституисана Савезна скупштина. Потврђени су мандати 138 посланика у Вијећу грађана и 40 у Вијећу република.

1994. – Предсједник САД Бил Клинтон укинуо трговински ембарго заведен против Вијетнама 1975, послије америчког војног пораза у тој земљи.

1996. – У земљотресу на југозападу Кине погинуло више од 300 људи.

1997. – Чешки писац Бохумил Храбал погинуо, скочивши с петог спрата болнице у Прагу у којој је лијечен од артритиса. Настављајући традицију Јарослава Хашека, у дјелима је интензивно освјетљавао трагично-гротескне тренутке људске егзистенције. На основу његове новеле „Строго контролисани возови“ Јиржи Менцл је снимио истоимени филм који је 1968. добио награду „Оскар“. Остала дјела: збирке приповиједака „Говори људи“, „Бисер на дну“, „Часови играња за старије и искусније“, „Оглас на кућу у којој више не желим да живим“, „Вашарске пјесме о убиству и легенде“, „Празник висибаба“.

1998. – Амерички војни авион „ЕА-6Б“ – летећи прениско и превише брзо, чиме је грубо прекршио правила важећа за тренажне летове – пресјекао кабл успињаче у зимском туристичком центру Кавалезе на сјеверу Италије, усмртивши свих 20 људи у гондоли која се смрскала послије пада с висине од 200 метара. Амерички војни суд је у марту 1999. ослободио кривице пилота – капетана Ричарда Ешбија, што је у Италији изазвало талас огорчених реаговања.

2000. – Француска полиција ухапсила једног од најтраженијих терориста баскијске терористичке организације ЕТА Хуана Карлоса Иглесијаса Чоузаса, званог „Гадафи“.

2003. – Међународни суд правде у Хагу одбацио је захтјев СРЈ за ревизију одлуке којом се овај суд 11. јула 1996. године прогласио надлежним у процесу БиХ против СРЈ због кршења конвенција о спречавању и кажњавању злочина геноцида.

2004. – НЈемачка команда КФОР-а ускратила даље пратње монасима манастира Свети архангели код Призрена и повукла контролне пунктове из окружења, те одлучила да убудуће не допрема храну јеромонаху у владичиног дома у Призрену.

2006. – Египатски трајект са 1.400 људи потонуо у Црвеном мору.

2007. – Од експлозије камиона бомбе у центру Багдада погинуло 135 људи, док је више од 300 повријеђено.

2011. – Преминула француска глумица Марија Шнајдер /58/. Снимила је тридесетак филмова, а најпознатија је по контроверзној улози у чувеном остварењу „Посљедњи танго у Паризу“ Бернарда Бертолучија, гдје јој је партнер био Марлон Брандо.

2012. – Умро Бен Газара /Бјађо Ентони Газара/, амерички позоришни, филмски и тв глумац.

2015. – Међународни суд правде у Хагу пресудио да ни Хрватска ни Србија нису одговорне за геноцид, али да је на обје стране било тешких злочина са елементима геноцида /у сукобима од 1991-1995. године/.

Редакција Инфо Центар