Данас је субота, 5. фебруар, 36. дан 2022. До краја године има 329 дана.

  1. – Шпанци преотели од Британаца средоземно острво Минорка.

  1. – У Бечу објављена „Мала простонародна славеносербска пјесмарица“ Вука Караџића, која је означила почетак упознавања Европе са српском народном поезијом.

  1. – Рођен шкотски проналазач Џон Бојд Данлоп, који је 1887. изумио пнеуматску гуму. Изум је комерцијализовао 1890, у прво вријеме производећи гуме за бицикле, касније за аутомобиле, што је био један од најважнијих услова за убрзан развој аутомобилске индустрије.

  1. – Рођен британски конструктор оружја америчког поријекла Хајрем Стивенс Максим /Хирам Стевенс Маxим/, чији је митраљез конструисан 1884. назван „максим“.

  1. – Кнез Милан Обреновић потписао „Устројство ђенералштаба“ којим је основано Историјско одјељење Главног ђенералштаба, претеча Војног архива Србије.

  1. – Умро шкотски историчар и филозоф Томас Карлајл, чија се дјела, уз богатство чињеничног материјала, одликују живошћу маште и драматичношћу излагања. Дјела: „Француска револуција“, „О херојима“, „Живот Фридриха Великог“, „Сартор Ресартус“, „Чартизам“, „Прошлост и садашњост“, „Писма и говори Оливера Кромвела“, „Критички есеји“ /седам књига/.

  1. – Рођен српски писац Вељко Петровић, члан Српске академије наука и уметности, који је претежно писао о Војводини, њеном амбијенту и људима. Права је завршио у Будимпешти. У Првом балканском рату био је ратни дописник, а у Првом свјетском рату добровољац, потом начелник у министарству просвјете, предсједник Матице српске у Новом Саду и Српске књижевне задруге у Београду и управник београдског Народног музеја. Непосредним и родољубивим стиховима жигосао је национално отуђивање, корупцију и издају, а у интимној лирици био је импресиониста. Писао је и студије о књижевности и сликарству. Дјела: збирке пјесама „Родољубиве песме“, „На прагу“, „Стихови“, збирке приповиједака „“Буња и други у Раванграду“, „Варљиво пролеће“, „Померене савести“, „Препелица у руци“, „Дах живота“, „Молох“.

  1. – Белгијски краљ Леополд Други прогласио афрички Конго личним посједом под називом „Независна Држава Конго“.

  1. – Умро српски глумац Тоша Јовановић, члан Народног казалишта у Загребу и Народног позоришта у Београду, један од највећих српских глумаца 19. вијека. Посебно се истакао улогама хероја и љубавника. Први је глумац из Србије који је гостовао је у Будимпешти.

  1. – Усвајањем новог устава Мексико постао федеративна република 28 савезних држава. Прокламован је принцип да земља и рудно богатство припадају народу, црква је одвојена од државе, признато је право радника да се организују у синдикате, штрајкују и учествују у подјели профита, уведено је осмочасовно радно вријеме.

  1. – Рођен грчки државник и економиста Андреас Папандреу, први социјалистички премијер Грчке. Био је шеф владе од 1981. до 1989. и од 1993. до јануара 1996, кад се повукао због болести. Предавао је на америчким универзитетима Харвард и Беркли, а у политички живот Грчке ушао је 1961. као члан Уније центра, странке свога оца Георгиоса. У очевој влади био је министар, али је дао оставку због несугласица с десним струјама у партији, а 1965. је напустио земљу. По повратку, послије војног пуча 1967. затваран је као противник диктатуре, а 1968. добио је дозволу да оде у САД. Вратио се 1974. и основао Свегрчки социјалистички покрет /ПАСОК/, с којим је добио изборе 1977, а премијер је постао четири године потом кад је ПАСОК поново побиједио на изборима.

  1. – Њемачка у Другом свјетском рату у Берлину, на тајном састанку шефа дипломатије Јоахима фон Рибентропа с изаслаником југословенске владе Данилом Грегорићем, извршила јак притисак на Југославију да приступи Тројном пакту, што је она учинила 25. марта 1941.

  1. – Умро аустралијски писац Ендрју Бартон – Бањо Петерсон, аутор изврсних балада као што је „Човјек са сњежне ријеке“. У роману „Брак“ на сликовит начин описао је живот на овчарским фармама Аустралије.

  1. – Врховни командант Народноослободилачке војске Југославије Јосип Броз у Другом свјетском рату упутио депешу повјереницима у Србији, обавјештавајући их да им у специјалну мисију шаље британског мајора Џонија Ханикера, члана британске војне мисије при Врховном штабу НОВЈ, који ће Савезничкој мисији при Врховном штабу достављати „све ваше жеље у погледу помоћи савезничког ваздухопловства“. У депеши је наглашено: „Врховни штаб ће, ипак, одлучити да ли ће предложени циљ да се бомбардује“. Откривање садржине те поруке омогућило је историчарима да разријеше мистерију о разлозима бјесомучне англоамеричке ваздушне кампање по градовима у Србији и Црној Гори, током које су „савезници“ до септембра 1944. мало наудили њемачкој војној сили, али су под изговором истјеривања Нијемаца убили хиљаде српских цивила. Деценијама послије рата – пошто се, ипак, шушкало о позадини ваздушних удара – тврдило се да Тито није имао никакве везе с њима, да се, чак, љутио на Енглезе и Американце због те чудовишне операције и да је протестовао због бездушног уништавања србијанских и црногорских градова и безразложног убијања беспомоћних цивила.

  1. – Америчке трупе под командом генерала Дагласа Макартура у Другом свјетском рату ушле у филипински главни град Манилу.

  1. – У Белфасту током немира убијен британски војник, први од доласка британских трупа у Сјеверну Ирску 1969.

  1. – У Лиону послије изручења из Боливије ухапшен ратни злочинац Клаус Барби, један од шефова Гестапоа у окупираној Француској. „Џелат из Лиона“ – како су га звали – директно је одговоран за убиства и мучења хиљада француских родољуба у Другом свјетском рату, у Боливији се скривао 32 године.

  1. – Врховни суд СССР укинуо пресуду којом су у марту 1938. осуђени и потом убијени Николај Бухарин, Алексеј Риков и низ других високих совјетских партијских и државних руководилаца. Сви осуђени су рехабилитовани, јер је оптужба била измишљена према налогу Јосифа Стаљина.

  1. – Совјетски предсједник Михаил Горбачов на партијском пленуму рекао да Комунистичка партија мора да се одрекне монопола на власт.

  1. – У Београду основана Фондација „Борислав Пекић“ ради трајног чувања и његовања успомене на великог српског писца, сређивања и публиковања његове рукописне заоставштине, издавања сабраних дјела, превођења на стране језике. Установљена је и Књижевна стипендија „Борислав Пекић“.

  1. – Умро амерички режисер, сценариста и продуцент Џозеф Лео Менкевиц, добитник два „Оскара“ за режију и два за сценарио. Филмови: „Све о Еви“, „Писма за три жене“, „Јулије Цезар“, „Клеопатра“, „Босонога контеса“, „Бјекство“, „Људи ће причати“, „Тихи Американац“, „Пет прстију“, „Изненада прошлог љета“.

  1. – На сарајевској пијаци „Маркале“ погинуло 68 људи од експлозије наводно само једне минобацачке гранате, за шта су оптужени Срби да би – како се показало – било издејствовано повлачење тешког наоружања око Сарајева. Српска страна је негирала кривицу, тврдећи да је трагедију инсценирала влада у Сарајеву под контролом лидера Странке демократске акције Алије Изетбеговића. Никада није проведена независна истрага о том нападу, као ни послије експлозије готово на истом мјесту крајем августа 1995, која је послужила као покриће за масовне нападе авијације НАТО-а на Републику Српску.

  1. – Власти у Сарајеву су на своју руку – мимо знања Међународног суда у Хагу за ратне злочине – киднаповале српског генерала Ђорђа Ђукића, пуковника Алексу Крсмановића и још шест људи, пресревши их док су ишли на заказани састанак с представницима међународних војних снага. Суд у Хагу накнадно је легализовао отмицу наводних ратних злочинаца који су пребачени у холандску пријестоницу, гдје је потом у затвору умро обољели генерал Ђукић, а пуковник Крсмановић је ослобођен оптужбе.

  1. – Три највеће швајцарске банке – под снажним међународним притиском послије шокантних открића о њиховој срамној сарадњи с њемачким нацистима у Другом свјетском рату у скривању богатства отетог од убијених Јевреја – основале хуманитарни фонд од стотину милиона швајцарских франака за жртве холокауста.

  1. – Врховни суд Хрватске поништио неправоснажну пресуду Суда у Госпићу, којом је Србин Светозар Каран из Коренице осуђен крајем прошле године на 13 година затвора због наводних ратних злочина.