Дјеца треба да науче да је језик њихово огледало и зато се треба посветити њима и образовању, јер ако нико не примијети грешку, она остане и не може се исправити, изјавила је Срни предсједница Удружења лектора Републике Српске Александра Савић.

Савићева је истакла да се често дешава да људи уопште немају отпор према промјенама и према учењу говорних вјештина уколико им се покаже да може боље.

  • То се односи на неправилности, уплив страних ријечи, разне грешке формалне природе. Ако нико не примијети грешку, грешка остаје и не може се исправити – рекла је Савићева.

Савићева је указала на то да се приближава Међународни дан матерњег језика, 21. фебруар, и да се залаже за то да се увијек прича о његовом унапређењу умјесто о угрожености.

  • Језички развој се не може зауставити, језик се не може конзервирати, он се мијења заједно са друштвом, а једино што можемо учинити јесте да пратимо и усмјеравамо те промјене. Са друге стране, језик није само оно што чујемо у јавном простору – језик постоји и у школи, професионалном животу, међу младима, па и у приватном животу појединца, навела је Савићева.

Према њеним ријечима, развој језика почиње од појединца, његове језичке способности, читалачког искуства, образовања, професионалног усмјерења и става према језику.

  • Потом, ту су образовне институције и школе у којима треба да се развија љубав према језику, читању, да се дјеца науче да је језик њихово огледало али и огледало стварности и да је сваки сљедећи корак у њиховом образовању и одрастању повезан са језиком, рекла је Савићева.

Савићева је истакла да би свако, без обзира на то шта ради, требало да зна да је комуникација један од најважнијих алата.

  • Потребно је прије свега развијати говорну и писану културу, посветити се дјеци и образовању – јер они су будућност језика, стално скретати пажњу на језик – његов положај, правила, занимљивости, промовисати матерњи језик, књижевност и културу, објаснила је она.

Мисија Удружења лектора Републике Српске је да стално промовише језик, културу, говори о језичким правилима, недоумицама, тренутним проблемима и најважније, прича о рјешењима.

Иако постоји само четири године, Савићева је навела да је Удружење до сада са поносом представило неколико важних пројеката – апликацију за ијекавицу, језички приручник за дјецу, публикацију о српском културном насљеђу.

Ту је и пројекат на који су, истакла је, највише поносни – Језиколовац, конкурс на који се пријављују највише дјеца и школарци, а тиче се управо уочавања и препознавања грешака јер је мото конкурса: ко види, он зна.

Савићева је навела да је веома интересантна чињеница да многи мисле да се стално појављују нови правописи и нова правила.

  • Управо то потврђује моју тезу. С обзиром на то да се о језику недовољно говори, људи који су се са језичким правилима посљедњи пут сусрели у школи мисле да се у језику нешто стално мијења. Иако, наравно, има промјена, многа од тих правила постоје више од 50 година само о њима нико не говори. И мене су нека од њих изненадила, што значи да такве језичке групе постоје с разлогом, закључила је Савићева.