Мозак успорава тек од 60. године

0
98

Људски мозак успорава тек од 60. године, показује студија у којој је испитано више од милион људи.

Судија је показала да људи постају опрезнији како старе, а самим тим и спорије мисле. То би могло објаснити велики број истраживања која су закључила да брзина менталне обраде достиже врхунац у доби од 20 година и да од те тачке пролази кроз стабилан пад. „Наш налаз је охрабрујући јер резултати показују да просјечни нивои менталне брзине у контекстима који захтијевају брзе и изнуђене одлуке не опадају до релативно касног животног вијека“, истиче први аутор студије Миша фон Краузе, са Универзитета Хајделберг.

Студија, објављена у часопису „Нејчр хјуман бихејвиор“, користила је податке 1.185.882 учесника у доби од 10 до 80 година. У онлајн формату од учесника је тражено да разврстају ријечи у позитивне и негативне категорије. Тест је првенствено дизајниран да измјери снагу асоцијација неке особе у односу на расе, у овом случају црних или бијелих људи, те процјену на основу позитивних или негативних ријечи.

Најновија анализа узела је за фокус старост учесника, њихово вријеме одговора и тачност. Подаци су показали, као и претходне студије, да је просјечно вријеме за давање тачног одговора било на врхунцу код људи од око 20 година. Међутим, истраживачи тврде да ова метрика такође показује колико је особа опрезна у давању одговора, као и њене основне брзине моторичке реакције.

Користећи машинско учење, истраживачи су имали за циљ да извуку више информација о ова два скривена фактора из образаца у подацима. На примјер, ако је неко досљедно одговарао спорије, без обзира на тежину датог питања, вјероватније је да ће модел то приписати спорим моторичким одговорима.

Анализа је показала да су двадесетогодишњаци били најбржи јер су били најспремнији да трампе прецизност за брзину. Научници су закључили да је чисто механички дио одговора /колико брзо особа види питање и додирне тастатуру/ био најбржи код особа од 14 до 16 година. Чинило се да је брзина менталне обраде достигла врхунац код људи од око 30. године, а само је незнатно опала код оних између 30. и 60. године.

Учесници су такође правили мање грешака како су постајали старији, барем до 60. године. Џошуа Хартсорн, психолог на Бостонском колеџу који није био укључен у најновији рад, рекао је да је кориштена метода машинског учења импресивна и да ће подстаћи психологе да преиспитају неке раније налазе засноване искључиво на брзини одговора. Он закључује да, дефинитивно, чињеница да људски мозак достиже врхунац са 20 година и да онда ради све спорије није утемељена.