1512. – Умро италијански морепловац Америго Веспучи, према чијој је латинској верзији имена (Америкус) њемачки картограф Мартин Валђемилер Нови свијет назвао Америка. То је прихваћено упркос чињеници да је нови континент 1492. открио Веспучијев земљак Кристофор Колумбо. Веспучи је у Нови свијет путовао 1499. као члан шпанске експедиције, а 1501. и 1502. предводио је португалијску експедицију.

1732. – Рођен амерички државник Џорџ Вашингтон, први предсједник САД, војсковођа у америчком рату за независност. Командовао је војском колониста у побједоносном рату за независност од Енглеске од 1775. до 1783. За предсједника САД изабран је 1789. и на том положају је остао осам година. Као шеф државе трудио се да успостави утицај и ауторитет федерације и уклони разлике између сјеверних и јужних држава. Став према старом савезнику – Француској (прогласио је неутралност САД у рату Енглеске и других држава против револуционарне Француске) и унутрашња политика (приближавање федералистима) створили су му јаку опозицију у земљи. Из политичког живота повукао се разочаран 1797. и одбио је да се трећи пут кандидује за предсједника, упутивши народу познату опроштајну бесједу.

1788. – Рођен њемачки филозоф Артур Шопенхауер, чија је филозофија дубоко песимистична, чак мрачна: индивидуална егзистенција је бескрајна патња, овај свијет је најгори могућни свијет, а основно морално осјећање јесте сажаљење. Сјединио је кантовску и песимистичко-будистичку инспирацију. Учио је да је свијет, као чулно доступни, емпиријски поредак ствари – „моја представа“ и да је подложан четвороструком значењу принципа довољног разлога, односно да свако биће има разлог постојања у „вољи“, мотив дјелања, узрок настајања и разлоге који га чине спознајним. У основи „свијета као представе“ бивствује воља за индивидуалним постојањем и одржањем. Дјела: „О четвороструком коријену принципа довољног разлога“, „Свијет као воља и представа“, „Парерга и паралипомена“.

1819. – САД преузеле Флориду од Шпаније, према споразуму који су потписали амерички државни секретар Џон Кинси Адамс и шпански министар Дон Луис де Онис.

1826. – Рођен српски адвокат, новинар и писац Светозар Милетић, вођа Срба у Војводини у борби за национална права у Аустро-Угарској, борац за либералне реформе и непомирљиви противник клерикализма. Био је покретач и водећа личност Уједињене омладине српске, а потом оснивач и вођа Српске народне слободоумне странке. Гимназију је учио у Новом Саду, Модри и Пожуну (Братислава), а Правни факултет у Бечу, гдје је докторирао 1854. Још на студијама имао је значајну улогу међу панславистичком омладином. Први пут је изабран за посланика Српског црквеног сабора 1864, а за посланика у Хрватском и Угарском сабору 1865. Као истакнути српски националиста 1870. је осуђен на годину дана затвора, а 1876. ухапшен и послије годину и по дана у истражном затвору осуђен на пет година робије за велеиздају. Мада се посветио политичкој борби, писао је и пјесме – најзначајнија је „Спасова ноћ“, а најпознатија „Већ се српска застава свуда вије јавно“. Литерарни рад почео је слободарским стиховима у часопису „Славјанка“, који је уређивао. Био је први уредник листа „Застава“, који је окупљао најбоље српске писце и јавне раднике тог доба.

1828. – Миром у Туркманчаију Персија је, послије пораза у рату с Русијом, принуђена да преда дио Јерменије, укључујући главни град Јереван.

1848. – У Паризу избила прва буржоаско-демократска револуција, у којој се пролетаријат појавио као друштвена снага са сопственим политичким захтјевима. Под притиском устаника краљ Луј Филип је распустио владу 23. фебруара, сљедећег дана је абдицирао и побјегао у Енглеску, а привремена влада укинула је монархију и прогласила републику. Прокламоване су демократске слободе, опште право гласа, слобода штампе, смањење радног дана, право на рад и изборно право за све мушкарце старије од 21 године, а у колонијама је укинуто ропство. Успјех револуције у Француској подстакао је револуције у Њемачкој, Аустрији, Италији и ослободилачке покрете у јужнословенским земљама.

1862. – Током америчког грађанског рата Џеферсон Дејвис проглашен предсједником Конфедерације Држава Америке.

1875. – Умро француски сликар Жан Батист Камиј Коро, један од твораца модерног лирског интимног пејзажа, са изузетно финим осјећањем за сребрнасте и сиве тонове. Његове женске фигуре, обично у ентеријеру, одликују се ријетком деликатношћу структуре. Урадио је око 2.000 слика, 300 цртежа и десетак графика.

1882. – Кнез Милан Обреновић прогласио Србију краљевином и себе краљем. Кнез је постао 1868. послије убиства његовог оца кнеза Михаила, а власт је преузео од намјесника кад је 1872. постао пунољетан.

1900. – Рођен шпански филмски режисер Луис Буњуел, један од највећих у свјетској кинематографији. Од 1936. до 1939. снимао је у Шпанском грађанском рату за републиканце, а од 1947. радио је углавном у Мексику. Снимио је 32 филма, а „Андалужански пас“ из 1928. и „Златно доба“ из 1930. образац су надреалистичког поетског филма. Написао је аутобиографију „Мој посљедњи уздах“. Остали филмови: „Земља без хљеба“, „Лос олвидадос“, „Успон у небо“, „Злочиначки живот Арчибалда Круса“, „Робинсон Крусо“, „То се зове зора“, „Назарен“, „Виридијана“, „Тај мрачни предмет жеља“, „Анђео смрти“, „Звјездани пут“, „Тристана“, „Љепотица дана“, „Дискретни шарм буржоазије“.

1903. – Умро аустријски композитор и музички писац Хуго Филип Јакоб Волф, познат по књигама пјесама, посебно по „Књизи шпанских пјесама“ и „Књизи Гетеових пјесама“. Компоновао је соло пјесме на стихове Хајнриха Хајнеа, Јохана Волфганга Гетеа, Јозефа фон Ајхендорфа, шпанских и италијанских пјесника.

1913. – Револуционарног предсједника Мексика Франсиска Мадера и потпредсједника Пина Суареса убила војска.

1921. – Рођен централноафрички диктатор Жан Бедел Бокаса, који је на власт дошао војним ударом 1966, прогласио се 1972. доживотним предсједником, а 1976. царем. Војним ударом срушио је блиског рођака, предсједника Давида Дака, а 1977. је за церемонију крунисања утрошио четвртину националног производа земље, промијенивши назив Централноафричка република у Централноафричко царство. Током владавине – коју је обиљежио невјероватним екстравагантностима, расипањем државне имовине и страшним злочинима над сопственим народом – повремено је био и премијер, министар одбране, правде, информација, пољопривреде и сточарства, здравства, војне и цивилне авијације, државне управе, копненог, ријечног и ваздушног саобраћаја, пошта и телекомуникација, трговине, индустрије, рударства. С власти га је 1979. збацио бивши предсједник Дако и вратио земљу у статус републике.

1935. – Рођен српски писац Данило Киш, изузетан стилиста широког образовања, у чијим је дјелима сажета сва горчина суровог 20. вијека, „звер-века“ – како га је с правом означио. Писао је негованим стилом, с модерно схваћеном фабулом. Дипломирао је свјетску књижевност на Београдском универзитету. Био је драматург позоришта „Атеље 212“ у Београду и лектор у Стразбуру, Бордоу и Лилу. Дјела: романи „Псалам 44“, „Мансарда“, „Башта, пепео“, „Пешчаник“, „Гробница за Бориса Давидовича“, приповијетке „Рани јади“, „Енциклопедија мртвих“, драма „Електра 70“, полемички спис „Час анатомије“.

1942. – Аустријски писац Штефан Цвајг – који је пред нацистима 1938. емигрирао у САД – у Бразилу је извршио самоубиство, захваћен унутрашњом кризом и сломљен нацистичким варварством. У раним дјелима је, под утицајем бечког импресионизма, психоанализе Зигмунда Фројда и хуманистичке европске традиције, био заокупљен лавиринтима људске психе. Касније је знатну популарност стекао романсираним биографијама и есејистичким студијама о значајним личностима историје и литературе. Дјела: приповијетке „Пометеност осјећања“, „Амок“, „Први доживљај“, романсиране биографије „Жозеф Фуше“, „Марија Антоанета“, „Тријумф и трагика Еразма Ротердамског“, „Марија Стјуарт“, студије „Три мајстора“ (Балзак, Дикенс, Достојевски), „Борба с демоном“ (Хелдерлин, Клајст, Ниче), „Три пјесника свога живота“ (Казанова, Стендал, Толстој), „Јучерашњи свијет“ (меланхолична слика европске културе на умору).

1967. – Предсједник Индонезије Ахмед Сукарно предао извршну власт генералу Сухарту, задржавши само титулу предсједника.

1979. – Карипско острво Санта Лусија стекло пуну независност, послије 165 година британске управе.

1980. – Умро аустријски сликар и писац Оскар Кокошка, један од најистакнутијих представника експресионистичког сликарства. Његово халуцинантно сликарство нервозног потеза, расточене форме, екстатичног, експресионистичког израза, које дубоко понире у психологију мотива, драматична је визија страствено доживљене реалности. У току Другог свјетског рата сликао је велике композиције идејно-хуманистичког садржаја. Његове драме „Убица, мада жена“ и „Трнов жбун у пламену“, писане екстремним експресионистичким стилом, с екстатичним и визионарским сликама које разарају логику излагања, имају још само историјску вриједност.

1980. – Израелска влада донијела одлуку о пуштању у оптицај нове националне валуте шекела, који је замијенио израелску фунту.

1987. – Умро амерички сликар, новинар, филмски режисер и продуцент Енди Ворхол, један од најзначајнијих представника поп-арт сликарства. Дрско и духовито исмијевао је и разарао баналност масовне комерцијалне америчке културе и америчке митове, од вестерњачке саге до покрета за ослобађање жена. Филмови: „Емпајер“, „Сан“, „Дјевојке из Челзија“, „Усамљени каубоји“, „Месо“, „Ђубре“, „Секс“, „Побуњене жене“, „Месо за Франкештајна“, „Крв за Дракулу“.

1990. – У главном граду Монголије Улан Батору уклоњена посљедња статуа Јосифа Висарионовича Стаљина.

1991. – Договором да БиХ остане у границама у којима је била у СФРЈ, да се уставно уређење базира на неколико ентитета и да се преговори наставе, у Лисабону су завршени преговори тројице лидера националних странака у БиХ. Неколико дана касније вођа муслимана Алија Изетбеговић одбио је да потпише споразум на који је претходно пристао, што је убрзало избијање грађанског рата у БиХ.

1991. – САД у Заливском рату дале Ираку рок од 24 часа да повуче војску из Кувајта или ће бити суочен са свеопштим нападом.

1992. – Савјет безбједности УН одлучио да у српске крајине пошаље 14.000 „плавих шљемова“ с мандатом на годину дана и могућношћу продужења.

1992. – Умро вођа грчких партизана Вафијадис Маркос, командант Демократске армије Грчке у грађанском рату од 1946. до 1949. Из Анадолије је, као и стотине хиљада Грка, емигрирао 1923. због терора Турске. Послије њемачке окупације Грчке у Другом свјетском рату побјегао је из затвора на острву Гаудос и прикључио се покрету отпора. Био је политички комесар Десете дивизије Народноослободилачке војске и потом Македонске групе дивизија ЕЛАС. Кад је ЕЛАС расформиран послије капитулације вођа Народноослободилачког фронта (ЕАМ) 12. фебруара 1945, с дијелом руководства ЕАМ организовао је оружану борбу против краљевског режима. Почетком 1947. постао је врховни командант Демократске армије Грчке, послије избора на територији под контролом његових снага у августу 1947. прогласио је републику, а 23. децембра образовао привремену демократску владу, у којој је био премијер и министар војске. Због сукоба у руководству искључен је у новембру 1948. из Централног комитета Комунистичке партије Грчке, послије чега је емигрирао у СССР, а у земљу се вратио пред крај живота.

1993. – Сахрањено 38 Срба – жртава злочина муслиманске војске, чији су лешеви откривени на подручју Каменице у близини Зворника. Лешеви су тешко идентификовани, јер су жртве масакриране.

1994. – Министарство правде САД саопштило да је бивши високи службеник ЦИА Олдрич Хејзен Ејмс девет година био шпијун СССР и потом Русије.

1996. – Француска као прва земља Европске уније нормализовала дипломатске односе са Савезном Републиком Југославијом и вратила их на амбасадорски ниво.

1998. – Умро вајар Јован Кратохвил, професор Универзитета умјетности у Београду, ректор од 1971. до 1973. Аутор је низа споменика, укључујући споменике палим борцима на Мајевици и у Земуну, споменик на Авали совјетским ратним ветеранима погинулим у авионској несрећи, спомен-костурницу у Сансеполкру у Италији. У младости је био врхунски спортиста – прије Другог свјетског рата првак Југославије у пливању, а послије рата шампион државе у стрељаштву и освајач другог мјеста на свјетском стрељачком првенству.

2005. – У земљотресу који је погодио југоисточну иранску провинцију Керман, погинуло је 612 особа, а неколико изолованих планинских села је уништено.