Данас је сриједа, 2. март, 61. дан 2022. До краја године има 304 дана.

1354. – Турци кренули у поход на Европу.

1459. – Рођен холандски свештеник Адријан Флорисон, папа Адријан Шести од јануара 1522. и једини Холанђанин поглавар Римокатоличке цркве у њеној историји. Умро у септембру 1523, не успјевши да оствари замисао о уједињењу европских земаља у рату против Отоманског царства.

1824. – Рођен чешки композитор, диригент и пијаниста Беџих Сметана, чије дјело представља успјешну синтезу фолклорног и умјетнички дотјераног музичког израза. Утемељивач чешког националног израза у музици и оснивач чешке опере.

1855. – Умро руски цар Николај Први Романов. Његова аутократска и милитаристичка владавина од 1825. године завршена поразом у Кримском рату, послије чега је Русија изгубила право да држи флоту у Црном мору и подиже тврђаве на његовим обалама, као и дио Бесарабије, те протекторат над дунавским кнежевинама.

1917. – Током Фебруарске револуције у Русији цар Николај Други Романов абдицирао, формирана привремена влада Георгија Лвова. Цар је потом с породицом интерниран прво у Царско Село, а, пошто му је Енглеска ускратила азил, у Тоболск. Када је избила Октобарска револуција, царска породица премјештена у Јекатеринбург, гдје је погубљена 1918.

1919. – У Москви одржан оснивачки конгрес Комунистичке интернационале, којем су присуствовала 52 делегата из 30 земаља. Коминтерна одиграла значајну улогу у одбрани прве социјалистичке земље, СССР-а, многим партијама и покретима пружила идеолошку, политичку и материјалну помоћ, а у Стаљиново вријеме се претворила у централистичку организацију, чије су чланице биле обавезне да слиједе Стаљинову линију.

1931. – Рођен руски државник Михаил Сергејевич Горбачов, посљедњи предсједник СССР-а, који је послије преузимања власти 1985. почео процес реформи – „перестројку“. Окончао раздобље Хладног рата са Западом и допринио слому комунизма у земљама Источне Европе.

1943. – Почела битка у Бизмарковом мору у Другом свјетском рату у којој су савезнички авиони потопили 12 јапанских ратних бродова, спријечивши их да допреме појачања на Нову Гвинеју. Погинуло око 4.000 Јапанаца.

1949. – Амерички капетан Џејмс Галагер спустио се у базу Форт Ворт у Тексасу, окончавши први непрекидни лет око Земље. Он је за 94 часа и један минут авионом „Б-50“ прелетио 37.742 километра.

1951. – У Бостону одржан први амерички кошаркашки сусрет „Ол стар“.

1956. – Француска признала независност Марока.

1962. – У Бурми извршен војни удар под вођством Не Вина. Војни режим окончан на исти дан 1974, када је ступио на снагу нови Устав, а Бурма проглашена социјалистичком републиком са предсједником Не Вином на челу.

1962. – Амерички кошаркаш Вилт Чемберлен постигао рекорд – 100 кошева на једној утакмици.

1994. – У Вашингтону предсједник бошњачке владе Харис Силајџић, представник Хрвата из БиХ Крешимир Зубак и министар спољних послова Хрватске Мате Гранић потписали прелиминарни споразум о спајању хрватских и муслиманских територија у БиХ у федерацију седам етничких кантона /Вашингтонски споразум/.

1996. – Тешким изборним поразом Лабуристичке партије аустралијског премијера Пола Китинга окончана тринаестогодишња владавина лабуриста у Аустралији.

1998. – „Титаник“ постао први филм у свијету који је остварио приход од милијарду долара.

1999. – Руандски побуњеници из племена Хуту убили осам од 17 страних туриста, које су отели претходног дана. Отмичари касније убијени.

2000. – Британске власти дозволиле бившем чилеанском диктатору Аугусту Пиночеу да напусти Лондон и оде у Чиле, одбивши захтјев Шпаније за његово изручење.

2002. – Девет израелских цивила убијено у Јерусалиму у самоубилачком бомбашком нападу арапских екстремиста.