Прву реплику култних гласиначких колица преузео је јуче у Природно-историјском музеју у Бечу начелник општине Соколац Милован Бјелица и том приликом се захвалио домаћинима за несебичну подршку, али и професору доктору Благоју Говедарици из Берлина, који је иницирао комуникацију са овим музејом.

Бјелица је навео да је копију овог значајног артефакта преузео од  руководиоца рестаураторског одјељења Карине Громер.

  • О гласиначким колицима су писали бројни аутори и она су за нас много више од музејског експоната. Научном свијету их је први представио Фердинанд Фон Хохштетер, који је био тадашњи директор поменутог музеја. Откриће гласиначких колица 1880. године био је почетак развоја археологије на овим просторима и то је камен темељац гласиначког музеја и симбол људског трајања на подручју Гласинца и Сокоца – нагласио је начелник.

Он је подсјетио да је приликом изградње пута Сарајево-Рогатица, аусторугарски поручник Јохан Лекса међу мноштвом налаза у једној хумци (тулуму) у Бјелосављевићима пронашао и бронзана гласиначка колица, која потичу из старијег гвозденог доба и која се од тада чувају у музеју у Бечу.

  • Истрајали смо у намјери да се гласиначка колица врате кући и да се посјетом Природњачком музеју у Бечу помогне развој науке и културе на простору Гласинца, на коме је настала чувена гласиначка култура. У  аналима општине Соколац и Музеја остаће забиљежено да смо управо ми започели ову сарадњу која је успостављена посебним гестом и овим непроцјењивим поклоном – истакао је Бјелица.

Према његовим ријечима, Гласинац је у европску археологију ушао на велика врата у посљедњој деценији 19. вијека и постао највеће археолошко радилиште у Европи, управо захваљујући открићу аустроугарског поручника Лексе и научној институцији професора Фердинанда фон Хохштетера.

  • На подручју Гласинца до 1897. године, истражено је око 1.300 праисторијских тулума и откопано око 3.500 гробова старобалканских Ауторијата, до чијег је наставка истраживања дошло тек у 20. вијеку. Најзначајнији научници и истраживачи тог времена, посјетили су Гласинац и послије обиласка Фијалиних ископавања са дивљењем писали о тим истраживањима – казао је Бјелица.

Начелник је увјерен да ће се формирањем гласиначког музеја, подстаћи научници из свих крајева свијета да дођу на подручје Гласинца и тако наставе рад који су отпочели Лекса, Фон Хохштетер, Фрањо Фијала и други аустријски истраживачи.

  • Овим чином би се обогатила знања о старим европским културама, а послужио би и као инспирација младим са овог подручја да се опредијеле за научни пут у археологији. За изградњу „Градске куће“, подршку је дао и члан Предсједништва Босне и Херцеговине Милорад Додик током недавне посјете нашој општини – додао је Бјелица и најавио да ће ускоро бити регистрован Музеј на подручју општине Соколац, за који ће бити задужено одговорно лице испред локалне самоуправе.

Гласиначка колица са мотивом птица водарица израђена су од бронзе и потичу из старијег гвозденог периода. Археолошки налази овог типа повезују се са култом Сунца, а птице водарице доминантан су и у том добу изузетно значајан религијски симбол. Ова колица су јединствена, јер у више од 1.000 истражених тумула није пронађен више ниједан налаз овог типа.