ДОГОДИЛО СЕ НА ДАНАШЊИ ДАН

0
95

Данас је недјеља, 6. март, 65. дан 2022. године. До краја године има 300 дана.

1475. – Рођен италијански вајар, сликар, архитекта и писац Микеланђело Буонароти, један од највећих умјетника ренесансе. У камену је клесао савршене пропорције људског тијела, његову животност и активну снагу, драматичну интензивност мисли и осјећања. У Сикстинској капели у Ватикану осликао је призоре из Старог завјета, укључујући огромни „Страшни суд“, величанствена дјела пластичне снаге и простудираних покрета. Саградио је Лоренцову библиотеку у Фиренци, у Риму је пројектовао трг Камподиљо, довршио најљепшу ренесансну палату Фарнезе и наставио рад на цркви Светог Петра. Писао је стихове мисаоног садржаја и страсног израза /“Сонети“, „Мадригали“/. Скулптуре: „Давид“, „Мојсије“, „Робови“, „Јутро“, „Вече“, „Дан“, „Ноћ“, „Пијета“.

1480. – У Толеду потписан споразум којим је Шпанија признала португалијско освајање Марока, а Португалија се одрекла претензија према Канарским острвима.

1619. – Рођен француски писац Савинијен Сирано де Бержерак, чија су дјела комбинација политичке сатире и научне фантазије. Тешко је рањен 1640, због чега је напустио војску у којој се истакао као изузетан мачевалац. Написао је по једну комедију и трагедију. Писао је пјесме, али је најпознатији по дјелу „Други свијет“ у којем је описао путовање на Мјесец и Сунце. Едмон Ростан је у херојској комедији „Сирано де Бержерак“ створио од њега симбол изузетне душевности и ума у судару с друштвеним стегама и сопственом физичком ружноћом.

1836. – Трупе под командом предсједника Мексика генерала Антонија Лопеса де Санта Ане заузеле тврђаву Аламо у Тексасу и побиле све браниоце, укључујући Дејвија Крокета.

1882. – Кнез Милан Четврти Обреновић прогласио се краљем Србије. Седам година касније истог датума је абдицирао у корист сина Александра.

1900. – Умро њемачки инжењер Готлиб Вилхелм Дајмлер, који је 1883. конструисао први аутомобилски бензински мотор. Тај мотор је омогућавао брзину возила од 18 километара на час. Основао је компанију „Дајмлер Моторен-Гезелшафт“ 1890, која се 26 година послије његове смрти ујединила с фабриком Карла Бенца у компанију „Дајмлер-Бенц“, произвођача престижних аутомобила „мерцедес“.

1926. – Рођен пољски филмски режисер Анџеј Вајда, чији је изразито експресионистички поступак утемељио субјективни реализам и био главна вриједност „црне серије“ пољског филма педесетих година 20. вијека. Филмови: „Генерација“, „Канал“, „Пепео и дијамант“, „Лотна“, „Самсон“, „Прах“, „Свадба“, „Обећана земља“, „Човјек од мрамора“, „Госпођице из Вилка“, „Диригент“, „Човјек од гвожђа“, „Дантон“, „Једна њемачка љубав“.

1930. – Умро њемачки адмирал Алфред фон Тирпиц, који је као министар морнарице од 1897. до 1916. допринио изградњи моћне ратне флоте Њемачке. Ратну морнарицу је градио ради обрачуна с Великом Британијом, уз снажну подршку цара Вилхелма Другог, и у Првом свјетском рату је изазвао неограничени подморнички рат, укључујући потапање трговачких бродова. Написао је мемоаре „Сјећања“.

1941. – Крунски савјет у Другом свјетском рату одлучио да Југославија приступи Тројном пакту, под условом да јој Њемачка и Италија гарантују неповредивост територије.

1944. – Полетјевши с ваздухопловних база у Великој Британији, 658 америчких бомбардера у Другом свјетском рату започело даноноћно бомбардовање Берлина.

1945. – Умрла Милена Павловић-Барили, умјетник рафиниране културе, која је сликала у надреалистичком маниру, с посебним осјећањем за простор и поетичну атмосферу. Под утицајем ренесансних мајстора инсистирала је на прецизности, јасно артикулисаном цртежу, наглашеној линеарности. Живот је провела између два свијета – мајке Данице и оца Бруна Барилија, италијанског композитора и музичког критичара, односно између патријархалне Србије и великих културних центара Европе. Завршила је Умјетничку школу у Београду, студирала у Минхену, живјела у Риму и Паризу. У САД је отишла 1939, гдје је била илустратор модног часописа „Вог“ и сценограф и костимограф у њујоршким позориштима. Од посљедица пада с коња умрла је у Њујорку у 36. години живота.

1949. – Радио Београд први пут емитовао хумористичку емисију „Весело вече“, која је по континуитету свјетски рекордер.

1950. – Умро француски државник Албер Лебрен, предсједник Француске од 1932. до 1940. Као посљедњи предсједник Треће републике, послије нацистичке окупације у Другом свјетском рату, натјеран је да власт преда марионетској влади маршала Анрија Филипа Петена.

1953. – Георгиј Маљенков послије смрти бољшевичког диктатора Јосифа Стаљина постао совјетски премијер и први секретар Комунистичке партије.

1957. – Бивше британске колоније Златна Обала и Тоголанд су уједињене у државу под називом Гана, која је стекла независност у оквиру Комонвелта, чиме је почео талас деколонизације у Африци.

1965. – Министарство одбране САД саопштило да ће у Јужни Вијетнам пребацити 3.500 маринаца, чиме је отпочело отворено америчко војно ангажовање у тој земљи.

1967. – Умро мађарски композитор Золтан Кодаљ, уз Белу Бартока најзначајнији мађарски музички стваралац 20. вијека, у чијим дјелима је препознатљива мелодика и ритам народне музике. Написао је студије о мађарском музичком фолклору и издао збирке народних пјесама. Дјела: кантата „Псалмус хунгарицус“, сценска музика „Хари Јанош“, оркестарско дјело „Игре из Галанте“.

1970. – Из Комунистичке партије Чехословачке искључен њен бивши лидер Александер Дубчек.

1973. – Умрла америчка списатељица Перл Бак, добитник Нобелове награде за књижевност 1938, која је написала серију романа из кинеског живота. Такође је писала књиге за децу и есеје. Као ћерка мисионара дуго је живјела у Кини. Послије Другог свјетског рата основала је фондацију „Перл Бак“ за помоћ дјеци америчких војника који су служили у Азији. Фондацији је 1967. завјештала највећи прихода од књига – више од седам милиона долара. Дјела: романи „Добра земља“, „Синови“, „Змајево сјеме“, „Растурени дом“, „Мајка“, „Изгнанство“, „То поносно срце“, „Обећање“, „Павиљон жена“, „Божур“, „Скривени цвијет“.

1980. – Француска књижевница белгијског поријекла Маргерит Јурсенар постала прва жена члан Француске академије.

1988. – Британски командоси, припадници елитне јединице САС, у Гибралтару убили тројицу терориста Ирске републиканске армије.

1993. – У Церској и Коњевић Пољу није било никаквог масакра, изјавио је послије посјете тим источнобосанским селима командант мировних снага УН у бившој БиХ француски генерал Филип Морион, дематујући пропагандну измишљотину владе у Сарајеву под контролом Алије Изетбеговића, коју су западни медији били прихватили као ноторну чињеницу.

1994. – Умрла грчка глумица Мелина Меркури, веома ангажована шездесетих година 20. вијека у борби против војне хунте, потом министар културе у влади грчких социјалиста. Филмови: „Стела“, „Онај који мора да умре“, „Циганин и џентлмен“, „Никад недељом“, „Федра“, „Побједници“, „Једном није довољно“, „Маја и Бренда“, „Лизистрата“, „Слатка птица младости“, аутобиографија „Ја сам рођена Гркиња“.

1999. – На сјеверу Камбоџе уз границу са Тајландом ухапшен Та Мок, посљедњи од вођа маоистичког герилског покрета „Црвених Кмера“, који су током четворогодишње страховладе Камбоџом у другој половини седамдесетих година 20. вијека побили између милион и два милиона људи.

2007. – У самоубилачким бомбашким нападима на шиитске ходочаснике у ирачком граду Хили погинуло 115, а рањено најмање 200 људи.

2012. – Умро је Роберт Б. Шерман, писац Дизнијевих филмских класика. Заједно са братом Ричардом компоновао је пјесме за бројне Дизнијеве филмове, међу којима су „Књига о џунгли“, „Мери Попинс“, за коју су освојјили двије награде Оскар и једну Греми…

2016. – Умрла Ненси Реган /Ен Френсис Робинс/, америчка филмска глумица, супруга предсједника САД Роналда Регана.

2017. – Предсједник САД Доналд Трамп потписао је модификовану верзију декрета о привременој забрани путовања за шест већински муслиманских земаља, чију је првобитну верзију забранио федерални суд. Грађанима Ирана, Либије, Сомалије, Судана, Сирије и Јемена је блокиран улаз у САД на 90 дана. Ирак је уклоњен с листе након што је пристао да сарађује са америчком владом и забрани својим грађанима да аплицирају за визе.

2020. – У нападу у Кабулу убијено 27 људи, а рањено 55 особа. Одговорност преузела терористичка организација „Исламска држава“.