Данас је понедјељак, 7. март, 66. дан 2022. До краја године има 299 дана.

1573. – Потписивањем мира у Цариграду завршен је рат Отоманског царства и Млетачке републике, којој су Турци 1571. преотели Кипар.

1765. – Рођен француски хемичар Жозеф Нисефор Ниепс, пионир фотографије. Усавршавајући литографију од 1813. до 1820, први је у свијету успио да фиксира слику добијену у мрачној комори помоћу посребрене бакарне плоче, прекривене осјетљивим слојем асфалтног лака.

1785. – Рођен италијански писац Алесандро Манцони, који је први у италијанском роману сељацима додијелио улогу књижевних јунака и настојао да књижевни језик буде средство саопштавања не само за одабрани слој него за цјелокупан народ. Страсно се залагао за уједињење Италије, снажно подржавајући национални покрет „Ризорђименто“ /препород/ четрдесетих година 19. вијека. Писао је лирске пјесме, трагедије и романе. Дјела: роман „Вјереници“, посмртна ода Наполеону Првом Бонапарти „Свете химне“, драме „Гроф Кармањола“, „Аделки“.

1793. – Револуционарна Француска објавила рат Шпанији.

1809. – Умро француски конструктор Жан Пјер Франсоа Бланшар, који је 1785. с ДЖоном ДЖефрисом први прелетио Ла Манш балоном. Такође је конструисао падобран.

1820. – Под притиском устаника против феудално-апсолутистичког поретка шпански краљ Фернандо Седми морао да врати на снагу либерални устав из 1812. и укине злогласну римокатоличку инквизицију.

1850. – Рођен чехословачки државник и филозоф чешког поријекла Томаш Гариг Масарик, професор Прашког универзитета, први предсједник Чехословачке од 1918. до 1935. Основао је 1900. Народну странку, која је 1905. преименована у Прогресивну партију. Од 1907. био је посланик у парламенту Аустро-Угарске у којем се борио против режима Хабсбуршке монархије и за аутономију Чехословачке. Противио се агресивној аустругарској политици на Балкану и анексији Босне и Херцеговине и веома је утицао на југословенску националистичку омладину уочи Првог свјетског рата. Рат је провео у емиграцији, настојећи да добије сагласност савезника за независност Чехословачке. Дјела: „Социјално питање – филозофске и социолошке основе марксизма“ /марксизам је третирао као економски материјализам и једнострани колективизам/, „Самоубиство као социјална масовна појава модерне цивилизације“, „Принципи морала Дејвида Хјума“, „Основе конкретне логике“, „Идеали хуманитета“, „Најновија филозофија религије“.

1875. – Рођен француски композитор Жозеф Морис Равел, један од најистакнутијих представника француског импресионизма. Ослањао се на класично француско музичко насљеђе, али се инспирисао и шпанском музиком и џезом, користећи разнолики ритам, с оркестом пуним боје и слободним хармонијама. Виртуозни пијаниста и диригент, одржавао је концерте широм Европе и Америке. Дјела: опера „Сат Шпаније“, балет „Дафне и Клое“, оркестарска композиција „Болеро“, клавирски циклуси „Огледала“, „Гаспар ноћи“, „Купренов гроб“, „Сонатина“ за клавир, мноштво соло пјесама, углавном на стихове француских симболиста.

1876. – Америчком проналазачу Александеру Грејему Белу признат патент за изум телефона.

1918. – Бољшевичка партија промијенила назив у Руска комунистичка партија.

1932. – Умро француски државник Аристид Бријан, 11 пута премијер, добитник Нобелове награде за мир 1926. У Првом свјетском рату се залагао за формирање Солунског фронта, а послије рата за стварање Сједињених држава Европе и Друштва народа.

1935. – Повратком Сарске области у окриље Њемачке почела велика територијална експанзија Трећег рајха, окончана 1945. поразом нациста у Другом свјетском рату.

1936. – Окупацијом демилитаризоване Рајнске области Њемачка демонстративно прекршила Версајски мировни уговор, тестирајући границе попустљивости западних демократија које – као и касније у случају „аншлуса“ Аустрије и комадања Чехословачке – нису ни покушале да је у томе спријече.

1945. – Америчка армија у Другом свјетском рату заузела стратешки важан мост преко Рајне код Ремагена у НЈемачкој.

1945. – Потиснувши јапанске снаге у Другом свјетском рату, британска 14. армија ушла у Мандалеј, други по величини град у Бурми.

1951. – Иранског премијера Алија Размару у једној техеранској џамији убио исламски фанатик.

1983. – Од експлозије гаса у руднику угља близу турског града Ерегли погинуло 96 рудара.

1989. – Кина објавила ванредно стање у Тибету послије тродневних антикинеских нереда у тој јужној планинској провинцији.

1989. – Иран прекинуо дипломатске односе са Великом Британијом због објављивања књиге британског писца индијског поријекла Салмана Руждија „Сатански стихови“ у којој је ислам, према иранском тумачењу, извргнут порузи.

1991. – Снаге лојалне ирачком предсједнику Садаму Хусеину – према западним изворима – у Басри и другим градовима на југу Ирака погубиле најмање 400 учесника побуне против централних власти.

1995. – Њемачки ратни ветерани и њихови амерички ратни противници, који су их поразили, заједнички су у Ремагену обиљежили полувјековни јубилеј пораза њемачке војске на Рајни, којим је убрзан слом нацистичке Њемачке у Другом свјетском рату.

1996. – Тројица припадника америчких оружаних снага осуђена на затворске казне од 6,5 до седам година због тога што су 1995. силовала једну 12-годишњу дјевојчицу на Окинави, што је изазвало талас огорчених протеста и захтјева да америчка војска напусти то јапанско острво.

1998. – Италијански војни суд осудио бившег њемачког СС капетана Ериха Прибкеа на доживотну робију, прогласивши га кривим за најгоре звјерство током Другог свјетског рата у Италији – масакр у Адреатинским пећинама у близини Рима.

1999. – Умро амерички филмски режисер Стенли Кјубрик, једна од најконтроверзнијих личности свјетског филма, чија је амбиција било стварање само „коначних дјела“ – савршених производа. Филмови: „2001: одисеја у свемиру“, „Паклена поморанџа“, „Др Стрејнџлав“, „Спартак“, „Убијање“, „Узалудна пљачка“, „Стазе славе“, „Лолита“, „Бери Линдон“, „Исијавање“, „Фул метал џекит“, „Широко затворених очију“.

2000. – Међународне снаге на Косову преузеле су надзор у граничном појасу на југу Србије након што су у том подручју избили сукоби између српске полиције и Албанаца.

2000. – Четрнаест Срба и седам француских војника Кфора повријеђено је у пуцњави у сјеверном дијелу Косовске Митровице.

2001. – Високи представник у БиХ Волфганг Петрич смијенио Анту Јелавића са мјеста члана Предсједништва БиХ, Иву Андрића Лужанског као делегата у Представничком дому, те Марка Токића и Здравка Батинића са свих функција. НЈима је забрањено да обављају било коју функцију као и да излазе на изборе.

2003. – Припадници Сфора ушли у војне канцеларије у згради Народне скупштине Републике Српске и Генералштаба ВРС. Сфор саопштио да су акције усмјерене против „антидејтонских активности“.

2004. – На посланичким изборима у Грчкој побиједила је десничарска хришћанско-демократска странка Нова Демократија Костаса Караманлиса, који је постао и премијер. Тиме је окончана 10-годишња владавина социјалистичког ПАСОК-а.

2019. – Шведска предложила оснивање међународног трибунала пред којим би се судило милитантима који су се борили на страни „Исламске државе“ у Сирији, као што су били судови за истраживање злочина у бившој Југославији и Руанди.