Главни републички ревизор Јово Радукић изјавио је да је у јавном сектору Српске подигнута финансијска дисциплина, али има простора за додатно побољшање.

Радукић је истакао да је и Главна служба за ревизију јавног сектора на својим леђима осјетила посљедице пандемије, али је према броју извјештаја прошла година историјска, јер је спроведено највише ревизорских ангажмана – укупно 99, а провјеравали су и колико су поштоване препоруке из ранијих извјештаја.

„У Регистру препорука финансијске ревизије од 2013. године је 4.630 препорука, од тога су 602 настале лани. Провјерен је статус за 68 одсто, а показало се да је више од 56 одсто у потпуности спроведено, 20 одсто дјелимично, 21,70 одсто не, а два одсто није било спроводиво због промијењених околности“, рекао је Радукић за „Глас Српске“.

Иако је 76 одсто „спроведено или дјелимично спроведено“, он је навео да треба да забрине да нешто више од петине није.

„Тамо гдје нема финансијске ревизије сваке године ангажују се тимови да би утврдили шта је рађено, а закључак може бити негативан, са резервом или позитиван. Таквих провјера је лани било 16, а показало се да је знатно нижи степен спровођења препорука. Код ревизије учинка даје се више времена за реакцију, јер су комплексније препоруке и нису у надлежности само једног субјекта“, рекао је Радукић.

Према његовим ријечима, најчешћа одступања су она која се тичу примјене Закона о јавним набавкама, запошљавања, додјеле грантова, доношења аката из надлежности скупштине јединица локалне самоуправе, евидентирања расхода у периоду настанка…

Он је истакао да је финансијска дисциплина у локалним заједницама и јавним предузећима у посљедњем циклусу ревизије лошија од финансијске дисциплине буџетских корисника.

„Ипак, општине и градови су много комплекснији субјекти ревизије него поједини буџетски корисници. У претходном циклусу смо ревидирали 21 локалну заједницу и четири јавна предузећа, при чему су негативна мишљења дата Козарској Дубици, Приједору и `Шумама Републике Српске`“, истакао је Радукић.

Он је нагладио да су, од 26 субјеката из обавезне ревизије, за 23 дата позитивна мишљење о финансијским извјештајима, што говори о доброј усклађености рачуноводствених трансакција и финансијског извјештавања, а на коју је утицало и стално присуство ревизије.

Када је ријече о наводима опозиције да се „гледа кроз прсте“ институцијама јавног сектора, Радукић је рекао да је јасно да припадници политичких партија своје изјаве прилагођавају тренутку и публици којој се обраћају, без накнадног преиспитивања или одговорности за већину тако датих изјава.

„Са друге стране, ревизори сваки `свој` извјештај поткријепе налазима, потпишу и учине јавно доступним. Устврдити да се `гледа кроз прсте` и истовремено не навести конкретнију анализу за то, води у домен паушалних оцјена, личних импресија, без минималне одговорности за јавно изговорену ријеч“, рекао је Радукић.

Говорећи о приоритетима рада Главне службе у овој години, Радукић је рекао да би, према годишњим планом ревизија, требало да буде урађено 78 ревизија финансијских извјештаја и усклађености, шест учинка, уз четири накнадна прегледа спровођења препорука ревизије учинка из ранијих година и максимално могући број ангажмана провјере препорука из финансијске ревизије.