Данас је уторак, 8. март, 67. дан 2022. До краја године има 298 дана.

1714. – Рођен њемачки композитор, чембалиста и диригент Карл Филип Емануел Бах, чије су клавирске сонате претеча класичних, син и ученик Јохана Себастијана Баха. Био је присталица „осјећајног стила“, драмског патоса с обиљем украса. Дјела: двадесетак симфонија, око 60 концерата за клавир, камерна музика, сонате за клавир, кантате, црквене композиције.

1846. – Отворена прва читаоница у Србији, названа Српско читалиште, касније Читалиште београдско. Сличне читаонице су убрзо основане и у другим градовима Србије.

1866. – Рођен руски физичар Пјотр Николајевич Лебедев, професор Московског универзитета. Проучавао је притисак свјетлости, доказавши постојање механичког импулса код свјетлосних зрака, што је од великог значаја за разумијевање космичких појава. Дјела: „Сила притиска свјетлости на гасове“, „Магнетометријско проучавање обртних тијела“.

1869. – Умро француски композитор и музички писац Ектор Берлиоз, творац романтичарске програмске музике и зачетник модерне оркестрације. Патетичан и темпераментан, створио је дјела изванредних тонских боја кроз која је провлачио основну идеју водиљу. Знатно је утицао на европску музику свог доба. Написао је „Науку о инструментацији“. Дјела: „Фантастична симфонија“, „Харолд у Италији“, „Ромео и Јулија“, „Фаустово проклетство“, „Реквијем“, опере „Бенвенуто Челини“, „Тројанци“.

1879. – Рођен српски сликар, вајар и писац Михаило Миловановић, један од оснивача Удружења ликовних умјетника Србије, ратни сликар Врховне команде српске војске у Првом свјетском рату, аутор чувених портрета српских војвода Радомира Путника, Живојина Мишића, Степе Степановића и Петра Бојовића, генерала Павла Јуришића – Штурма, краља Петра Првог Карађорђевића и регента Александра Карађорђевића. Дипломирао је 1909. на Ликовној академији у Минхену, одакле је 1912. дошао у Србију да би као добровољац учествовао у балканским ратровима. У Првом свјетском рату је са српском војском преживио њену голготу. Његово сликарство карактерише преплитање реализма, симболизма и импресионизма – у динамичком процесу сталних преображаја и потраге за препознатљивим изразом – лакоћа прилагођавања различитим формама, уз постојано увјерење да је народна традиција и извор и исходиште умјетничког подухвата. Изложбе Миловановићевих слика у периоду између два свјетска рата биле су прворазредан културни догађај, а хроничари су забиљежили да је његова изложба 1938. у Павиљону „Цвијета Зузорић“ у Београду била најпосјећенија поставка у дотадашњој историји те куће. Израдио је споменике архимандриту рачанског манастира и кнезу Соколске нахије Хаџи-Мелентију у манастиру Рача, команданту Златиборског комитског одреда мајору Кости Тодоровићу у Сребреници /који су порушиле усташе у Другом свјетском рату/, српским ратницима у Младеновцу /оскрнављен 1947. уклањањем грба Србије и двоглавог орла с крстом и круном изнад грба/, споменик на Крфу погинулим војницима Дринске дивизије, мермерни иконостас у православној цркви у Младеновцу. Тог носиоца Албанске споменице и Ордена Светог Саве партизани су стријељали у Ужицу крајем новембра 1941, под оптужбом да је „енглески шпијун“. Написао је роман „Лендина воденица“, штампан више од пола вијека послије његове насилне смрти.

1879. – Рођен њемачки хемичар и физичар Ото Хан, професор универзитета у Берлину и Гетингену, добитник Нобелове награде за хемију 1944, који је 1957. потписао Гетингеншку декларацију, одбијајући да сарађује у развоју евентуалног западноњемачког нуклеарног оружја. Доказао је 1938. распадање рубидијума, а 1939. с Фрицом Штрасманом је открио нуклеарну фисију /цијепање/ језгра урана. Открио је и радиоактивне елементе мезоторијум, радио-торијум и – с Лизом Мајтнер – протоактинијум.

1895. – Рођена уругвајска списатељица Хуанита Фернандес Моралес, позната као Хуана Фернандес де Ибарбоуроу, једна од најистакнутијих лиричарки Јужне Америке, названа „Хуана Америке“. Њена поезија одише чулношћу, пантеистичком здруженошћу с природом и песимизмом због пролазности живота. Дјела: збирке стихова „Дијамантски језици“, „Дивљи коријен“, „Ружа вјетрова“, „Изгубљена“, „Романсе судбине“.

1904. – Њемачка ублажила антијезуитски закон из 1872, допустивши повратак појединих припадника тог озлоглашеног римокатоличког реда.

1907. – Рођен грчки државник Константин Караманлис, предсједник Грчке од 1980. до 1985, оснивач странке „Нова демократија“. Први пут је постао премијер 1955. и на том положају је остао до 1963, кад је добровољно емигрирао. Владу је поново саставио 1974, послије пада војне хунте, одигравши кључну улогу у обнови демократије у Грчкој.

1917. – У Петрограду немирима и штрајковима почела Фебруарска револуција /догађај се збио 23. фебруара према Јулијанском календару, тада на снази у Русији/.

1917. – Умро њемачки конструктор и генерал Фердинанд фон Цепелин, који је 1900. констурисао велику ваздушну лађу – дирижабл, названу по њему „цепелин“. Његова летјелица дуга 248 метара била је лакша од ваздуха, с великим балоном профилисаног вретенастог облика и моторним погоном.

1921. – Француске трупе ушле у Диселдорф и друге градове у Руру пошто Њемачка није исплатила ратну штету, према обавези из Версајског уговора као поражена страна у Првом свјетском рату.

1930. – Умро амерички државник Вилијам Хауард Тафт, предсједник САД од 1909. до 1913, први бивши шеф државе у америчкој историји који је од 1921. до смрти био предсједник Врховног суда. Током предсједничког мандата војно је интервенисао у Никарагви, која је потом била под америчком окупацијом од 1912. до 1925. и од 1926. до 1933.

1942. – Умро кубански велемајстор Хосе Раул Капабланка и Граупера, свјетски првак у шаху од 1921. до 1927. Изгубио је само једну партију у раздобљу од 1914. до 1924, по чему је јединствен у историји шаха. Титулу је освојио побиједивши у мечу њемачког велемајстора Емануела Ласкера с 4:0, уз десет ремија, а изгубио је од руског велемајстора Александра Аљехина, који га је побиједио са 6:3, уз 25 ремија. Дјела: „Основи шаха“, „Моја шаховска каријера“.

1942. – Јапанске трупе у Другом свјетском рату заузеле главни град Бурме Рангун. У рату је Бурма имала изузетан стратешки значај, али су Британци ту далекоисточну колонију уврстили у споредни фронт, што им се осветило у каснијим операцијама.

1950. – Совјетски маршал Климент Ворошилов објавио да је СССР испробао атомску бомбу, што је изазвало шок у САД, јер су Американци били увјерени да једини посједују нуклеарно оружје. Пометеност у Вашингтону употпунила је изјава Ворошилова да је проба извршена још 23. септембра 1949.

1954. – Закључен одбрамбени споразум САД и Јапана, чиме се Токио потпуно приклонио политичко-војном савезу Запада.

1965. – У Јужни Вијетнам искрцало се 3.500 америчких маринаца, чиме је отпочело масовно укључење копнених трупа САД у вијетнамску ратну авантуру, окончану потпуним поразом 1975. и погибијом више од 58.000 Американаца у тој земљи југоистичне Азије.

1969. – СССР ставио у стање узбуне далекоисточне трупе као знак упозорења Кини послије пограничних сукоба на ријеци Усури.

1971. – Основан хор „Колегијум музикум“, академски камерни хор студенткиња Факултета музичке умјетности у Београду.

1971. – Умро амерички филмски глумац Харолд Лојд, један од највећих комичара нијемог филма. Филмови: „Сигурност на посљедњем мјесту“, „Бруцош“, „Чувај се, професоре“, „Луда сриједа“.

1983. – Умро енглески композитор Вилијам Тарнер Волтон, творац осјећајне и лирске музике неоромантичарског стила. Посебно је значајан по оркестарским композицијама, које се одликују дугом мелодијском линијом, богатом хармонијом и сложеним ритмом. Дјела: мелодрама „Фасада“, ораторијум „Балтазаров пир“, „Концерт за виолину“.

1993. – Јужнокорејски предсједник Ким Јонг Сам смијенио двојицу кључних генерала лојалних претходним војним режимима, настојећи да учврсти цивилну контролу над армијом.

1994. – Код Дарбана у Јужној Африци погинула 64 путника приградског воза који је искочио из шина.

1996. – Окончан неуспјешни мировни мандат УН у Руанди.

1997. – Албански предсједник Сали Бериша доживио понижавајући пораз кад су побуњеници заузели град Ђирокастру, пољедње упориште владиних снага на југу Албаније.

2000. – Званично проглашен Брчко дистрикт, чиме је и формално окончан четворогодишњи арбитражни спор између Републике Српске и Федерације БиХ.

2001. – НАТО постигао договор да се дозволи контролисани повратак југословенских снага у копнену зону безбједности на југу Србије, у уски дио дуж границе са Македонијом.

2001. – Врховни савјет одбране Републике Српске у проширеном саставу у основи прихватио усаглашен текст документа о одбрамбеној политици БиХ.

2004. – Хашки трибунал објавио измијењену оптужницу против хрватског генерала Анте Готовине, која га терети за учешће у удруженом злочиначком подухвату ради присилног и трајног уклањање српског становништва из регије Крајина у периоду од 4. августа до 15. новембра 1995. године.

2014. – Авион компаније „Малезија ерлајнз“, који је био на линији Куала Лумпур-Пекинг, нестао са радара изнад Јужног кинеског мора. У авиону је било 12 чланова посаде и 227 путника, од којих су двије трећине кинеских држављана.

– Данас је Међународни дан жена. Друга међународна конференција жена социјалиста је 8. марта 1910. у Копенхагену, на иницијативу њемачке револуционарке Кларе Цеткин, установила празник као знак сјећања на демонстрације америчких жена у Чикагу 8. марта 1909. Прва прослава Дана жена у Србији је одржана 1914.