Произвођачима рогатичког кромпира данас је одржано предавање и представљено шта је до сада урађено у оквиру произвођачке спецификације за заштиту географског поријекла рогатичког кромпира, која је у завршној фази.

„Заштита ознаке географског поријекла је јако важна карика у процесу јачања маркетинга, у овом случају рогатичког кромпира, али не и једина карика која би требала да буде у том ланцу“, рекао је Срни професор на Пољопривредном факултету у Источном Сарајеву Грујица Вицо, који је данас одржао ово предавање.

Он је напоменуо да је данас одржан састанак са произвођачима кромпира и другим заинтересованим субјектима из ове локалне заједнице.

Вицо је нагласио да је произвођачка спецификација кључни документ од којег ће користи имати произвођачи, потрошачи и локална заједница у цијелости, након завршетка процеса заштите ознаке географског поријекла.

Он је изразио увјерење да произвођачи потпуно разумију да постоје одређени бенефити, почев од више цијене производа на тржишту.

„Истраживања су показала да се та цијена у просјеку повећа за око 20 одсто код производа са ознаком географског поријекла, па преко бољег позиционирања овог производа на тржишту БиХ. Знамо да је рогатички кромпир посебно цијењен на подручју Сарајева, Источног Сарајева, али и на подручју Семберије“, истакао је Вицо.

Он је навео да од заштите географског поријекла рогатичког кромпира, осим произвођача, користи имају и потрошачи, јер купују провјерен производ који је прошао кроз процес контроле у свим фазама, од производње до малопродаје.

Вицо је истакао да ће и општина имати одређене предности јер израда ове произвођачке спецификације доприноси и позиционирању те локалне заједнице као дестинације са пољопривредном производњом у оквиру које се добијају производи посебног квалитета који имају углед и репутацију на тржишту.

Он је напоменуо да је до сада много урађено на промоцији рогатичког кромпира, те да је сада прилика да се кроз процес израде произвођачке спецификације све то заједно систематизује, посложи, угради у једну цјелину и пошаље у даљу процедуру ради заштите ознаке географског поријекла.

Према његовим ријечима, када се стекне статус производа са заштитом ознаке географског поријекла, тада почиње и нова фаза – јачање маркетинга и инфраструтуре, гдје се већи произвођачи удружују да би данас изашли на тржиште.

Менаџер пољопривредних кластера СРП Жељка Пејовић рекла је Срни да је овај кластер прије годину дана покренуо иницијативу да рогатички кромпир добије ознаку географског поријекла, те да се, захваљујући ангажовању професора Вице, израда произвођачке спецификације приводи крају.

„Кластер СРП ће поднијети захтјев за добијање знака ознаке географског поријекла рогатичког кромпира код Агенције за сигуност хране БиХ и рогатички кромпир ће бити шести производ у БиХ који ће носити тај знак“, навела је Пејовићева.

Она је нагласила да су све вријеме током трајања активности у кластеру СРП имали изузетну сарадњу са произвођачима који су препознали значај тога, као и са представницима општине Рогатица.

У соколачкој Подручној јединици Ресора за пружање стручних услуга у пољопривреди при Министарству пољопривреде шумарства и водопривреде Републике Српске сматрају да овај производ има потенцијал и да заслужује да добије ову ознаку, с циљем повећања конкурентности, проширења тржишта, као и подизања цјеновне вриједности, а што је оправдано његовим квалитетом.

Јована Тодоровић из овог ресора нагласила је да су, кроз дугогодишњу сарадњу са пољопривредним произвођачима, те многобројним обиласцима терена, представници Ресора за пружање стручних услуга организовали велики број теоријских предавања и практичних обука за произвођаче кромпира.