Асистент на Филозофском факултету у Бањалуци Данило Ковач сматра да би увођењем новог наставног предмета посвећеног медијској писмености у Републици Српској ученици били оспособљени да разликују истините од неистинитих вијести у медијима.

Ковач, који је професор историје у бањалучкој Гимназији, каже да је значај ове вјештине драгоцјен за генерације које одрастају у дигитализованом свијету, у коме за врло кратко вријеме долазе до жељене информације.

„Међутим, знатно је теже процијенити истинитост таквог садржаја, као и препознати лажне садржаје који се сами намећу и шире, чак и када се за њима не трага. Свједоци смо да неистините вијести могу угрозити здравље људи, као на примјер ширењем теорије завјере о наводним чиповању приликом вакцинације против ковида 19“, рекао је Ковач Срни.

Он наводи да, осим одлука из свакодневног живота, фокус медијског манипулисања представља и утицај на политичке изборе грађана, те се стога чини да овај наставни предмет још више добија на значају у политички трусним подручјима.

„Анализом медијских манипулација кориштених у прошлости, ученици донекле могу увјежбати уочавање нетачних или тенденциозних аргумената, као и упознати неке од непромјењивих принципа ширења лажних информација. Млади људи треба да анализирају на који начин су средства јавног информисања настојала или успијевала обликовати ставове јавног мњења“, рекао је Ковач.

Он је додао да је таквих примјера много, али су типични пропагандни материјали нацистичке Њемачке, те да би, са временске дистанце, ученици морали да уоче нетачне аргументе којима ови материјали обилују и начине на који се они користе.

„У том контексту важно је анализирати методе којима су медији злоупотребљавали патриотска осјећања, те тенденциозно тумачили узроке економских и политичких криза. Разматрањем више примјера потребно је указати и на могућност манипулисања истинитим догађајима, мијењајући им контекст. Свакако да је, поред примјера из нацистичке Њемачке, могуће разматрати пропагандне материјале Независне Државе Хрватске у контексту њене антисрпске или антијеврејске политике“, рекао је Ковач.

Према његовим ријечима, осим пропаганде, за овакав наставни предмет погодни су медијски материјали који један те исти догађај тумаче сасвим другачије.

„Ученици треба да спознају на који начин и које врсте аргумената потпуно супротно интерпретирају медији које контролишу супротстављене друштвене групе. У новинским чланцима, политичким говорима и плакатима сваке стране потребно је уочити елементе евентуалне тенденциозности“, рекао је Ковач.

Он је додао да би, осим медијских манипулација двадесетог вијека, наставни садржаји требало да укључују тумачење различитих историјских фалсификата.

Ковач сматра да, узевши у обзир све већу важност медија, описмењавање у тој сфери омогућило би ученицима да успјешније врше важне животне изборе.

„Стога се може рећи да би увођење оваквог предмета, односно његово адекватно осмишљавање, било у складу са теоријом професора Џона Вајта, који сматра да је један од основних циљева образовања управо оспособљавање младих људи да успјешно доносе круцијалне животне одлуке“, закључио је Ковач, који је докторанд и стипендиста Ла сапијенца универзитета у Риму.