Први дан прољећа обиљежава се као Свјетски дан шума са циљем указивања на важност шума и утицај на опстанак човјечанства. УН-ова организација за храну и пољопривреду 1971. године прогласила је 21.март Свјетским даном заштите шума, вјерујући да се тако може допринијети повећању свијести о очувању шума и шумских екосистема. Шуме данас покривају трећину укупне копнене површине планете Земље односно простиру се на око четири милијарде хектара.

Стручњаци су установили да шуме доприносе равнотежи кисеоника, апсорбираjу угљен-диоксид, заустављају честице прашине и пепела, штите од штетног дјеловања вјетра, штите ријечна подручја и изворишта вода, као и тло од ерозије те су станишта многобројих врста флоре и фауне. Ипак, упркос свим позитивним утицајима у еколошком, привредном и здравственом смислу, свакодневно се сусрећемо са примјерима несавјесног уништавања овог природног богатства. Према подацима УН, годишње се уништи око 13 милиона хектара шуме, 12 до 20 одсто емисија стаклених гасова у свијету који проузрокују климатске промјене, а све наведено је посљедица крчења шума.

Директор Шумског газдинства „Романија“ Страхиња Башевић, поводом Свјетског дана шума, осврнуо се на проблематику њиховог уништавања.

  • Поред тенденције модерног човјека, који врло често нерационално а за своје потребе приступа искориштавању, шумски екосистеми, као трајна категорија постојања, опстају и превазилазе егзистенцијалне опасности. Искуство од више милиона година постојања, указује на више периода који су угрожавали огроман земаљски природни ресурс и плућа наше планете у смислу нестајања, али је закон природе помогао да се одржи истинска вриједност све до данашњих времена. Шуме су зелени баланс насупрот свеопштег свјетског тренда у повећању загађења и небриге модерног човјека за тај сегмент природе. Свјетски дан шума треба да нас подсјећа на одговорност у одржавању овог непроцјењивог богатства и на његово остављање будућим генерацијама у што бољем стању – додао је Башевић.
Фото: Бојан Чортан

ШГ „Романија“ покрива 44.961,38 хектара површине на подручју општине Соколац, од чега је 4.500 хектара необрасла површина а око 40.000 обрасла шумом, потврдио је технички директор у поменутом предузећу Бојан Чортан.

  • Са аспекта обраслости, у питању су шумска врста дрвећа зељастог и дрвенастог поријекла. Шумска врста дрвећа дрвенастог поријекла служи за производњу обловине односно крајњег продукта који је резана грађа односно производња намјештаја. Када је ријеч о обнављању шума имамо два аспекта и то природно и вјештачко. Сваке године се врше редовне сјече у циљу искориштавања и обнављања шума, што представља природни начин, док вјештачком обнављању приступамо садњом садница односно сјетвом сјемена. Соколачко шумско газдинство сваке године око 50 хектара површине пошумљава шумским врстама дрвећа, углавном смрчом и црним и бијелим бором. Подсијавање сјемена се врши јелом, што је била пракса у ранијем периоду, али тренутно је искључена. На нашем платоу заступљене су четири врсте дрвећа: јела, смрча, црни и бијели бор. Од лишћарских врста распрострањени су: буква, племенити лишћари (јавор, бријест, липа) и меки лишћари (јасика, бреза, врба). Чување и одржавање шума, шумских просјека и путева, веома је важан аспект, а то се углавном чини због комуникације међу шумским састојинама и спречавања пожара. Апелујемо на становништво да врши контролисано чишћење својих газдинстава, а најбоље би било да уопште не пале смеће и остатке биљног поријекла. Свједоци смо да са сваким новим прољећем и доласком љепших дана, управо ти пожари измакну контроли и захвате шуме. Све то изазива несагледиве посљедице, велике материјалне трошкове, а може доћи и до људских жртава – истакао је Чортан.

У дану када се обиљежава Свјетски дан шума, Чортан је подсјетио на изразито дуг период који прође од самог настанка биљке до његове економске вриједности. Да би једна смрча или бор имала сјечиви пречник потребно је 70 до 80 година, за храст 120, а за букву од 80 до 100 година.