Изборе није могуће одржати без измјена Изборног закона БиХ, боље речено, није добро, јер ће произвести само нове неспоразуме и проблеме. Не може Централна изборна комисија до бесконачности креирати састав домова народа у овој земљи умјесто законодавца.
Каже то за “Глас Српске” шеф Клуба посланика ХДЗ-а БиХ и других странака са хрватским предзнаком у Представничком дому Парламента БиХ Никола Ловриновић. На питање какво је расположење на домаћој политичкој сцени те да ли, прије расписивања општих избора у БиХ, може доћи до договора о измјенама и допунама Изборног закона, Ловриновић је у писаном одговору навео да је расположење лоше, односно можда никад лошије.
– Постићи договор о измјени Изборног закона је велики изазов, али и велика шанса да би се много тога у политичком расположењу промијенило. Могуће је, зашто не? Велики изазови изњедре велике особе, наравно, ако их има. Одговорност је највећа на онима који имају широк спектар рјешења и могућности, а најгласније “бране државу” – поручио је Ловриновић.
ГЛАС: Зашто политички представници хрватског народа, првенствено окупљени око Хрватског народног сабора (ХНС), истичу да није могуће одржати опште изборе 2022. према закону који је на снази?
ЛОВРИНОВИЋ: Одлуком Уставног суда одредбе о попуни Дома народа у ФБиХ су брисане, тако да не постоји начин његове попуне, а онда ланчано – ни Дома народа БиХ, формирања извршне власти у ФБиХ и тако даље. ХДЗ је и у прошлом мандату покушао ријешити ово питање. Предлагали смо измјене закона који ово питање рјешава, али није прихваћено. То мора да буде ријешено јер производи све више проблема. Одлучни смо да то мора бити сада и зато је противзаконито покретање процеса без измјена закона.
ГЛАС: Други тврде да је могуће. Ко има више аргумената, ХНС или СДА и њени партнери?
ЛОВРИНОВИЋ: У БиХ је све могуће, само не разумно понашање и прихватање реалности, посебно политичке. Ако су СДА и партнери у праву, како онда уопште тумаче одлуку Уставног суда и изјашњење о спровођењу њихове одлуке. Није у реду, а није ни вријеме, да ову ситуацију користе за темељне промјене Устава и спровођење својих политичких циљева. Не знам и није ми јасно зашто би то сматрали поразом, а не уважавањем чињенице да једноставно није дошло вријеме за тако нешто и да то оставе за вријеме кад околности и односи буду другачији и релаксиранији, а које можемо створити овим нужним интервенцијама у Изборном закону.
ГЛАС: Рекли сте раније да се, ако све остане овако, доводи у питање и одржавање избора јер ће послије бити “стара” тијела власти – Савјет министара БиХ и Влада ФБиХ. Да ли је то некоме можда и у интересу?
ЛОВРИНОВИЋ: Интереса има свакојаких. Наш је једино да у тијелима власти која представљају народе Хрвати бирају своје представнике. То је, наравно, најмање што очекујемо и што тражимо двије деценије. Понављам, то се мора ријешити, крајње је вријеме.
ГЛАС: Шта ако, ипак, не буде договора о измјенама закона? Да ли ће то закомпликовати ситуацију, довести можда и до бојкота избора или и до активирања закључака са засједања ХНС-а које су неки оцијенили и као “оживљавање” Херцег-Босне?
ЛОВРИНОВИЋ: Понављам, све друго је неприхватљиво и води ка новој дестабилизацији и проблемима, за шта не можемо прихватити одговорност, а истрајаћемо на захтјеву да буде спроведена одлука Уставног суда. Тврдим да у нашем захтјеву нема ништа скривено, што води дестабилизацији државе. Управо супротно, то би промијенило “политичко расположење” и створило услове за друге промјене, које је можда сада немогуће замислити.
Спекулације
ГЛАС: Рекли сте да се неке активности спремају, догађају. Спекулише се да би нова рунда преговора могла бити и у Бриселу. Има ли истине у томе?
ЛОВРИНОВИЋ: Према мојим информацијама, много је активности и адреса које раде на томе да до договора дође, а посебно у Европском парламенту и институцијама, што би требало искористити.
