Данас је недјеља, 22. мај, 142. дан 2022. До краја године има 223 дана.

337. – Умро римски цар Флавије Валерије Константин Велики, први римски цар који је у хришћанству потражио ослонац и цркви дао привилегије, најзначајнији међу римским императорима рођеним на тлу данашње Србије – 280. у Нишу. Царем су га 306. прогласили римски легиони у Британији, послије чега је у низу сукоба савладао супарнике и сам завладао западним дијелом Римског царства. Од 312. је владао заједно са царем Источног Римског царства Валеријем Ликинијем, а послије побједе над њим 324. сам цијелим Царством до смрти. С Ликинијем је 313. издао Милански едикт о слободи вјероисповијести хришћана. На Првом васељенском сабору у Никеји 325. помогао је Цркви да сузбије аријевску јерес како би окончао расправе и уједињено хришћанство ставио под своју контролу. Основао је 330. Константинопољ – Цариград, нову пријестоницу Римског царства.

1455. – Битком код Сент Албанса – у којој је војска династије Ланкастер потукла снаге куће Јорк – у Енглеској је почео четрдесетогодишњи династички „Рат двије руже“.

1813. – Рођен њемачки композитор Вилхелм Рихард Вагнер, творац њемачке музичке драме, уз Ђузепеа Вердија најзначајнији романтичарски оперски композитор 19. вијека. Писао је и текст и музику за музичке драме, претежно из њемачке митологије. Компоновао је у складу са сопственим симболичким и филозофским назорима и учењима њемачких филозофа Артура Шопенхауера и Фридриха Ничеа, створивши „јединствено умјетничко дјело“, у којем су сједињени текст, музика, игра, слика и инсценација. Умјесто широко распјеваних арија, употријебио је драматични ариозо. Дјела: музичке драме „Парсифал“, „Танхојзер“, „Холанђанин луталица“, „Риенци“, „Тристан и Изолда“, „Лоенгрин“, „Нирнбершки мајстори пјевачи“, „Нибелуншки прстен“, који се састоји од четири драме – „Рајнско злато“, „Валкира“, „Зигфрид“, „Сумрак богова“, музичко-филозофске студије „Умјетничко дјело будућности“, „Умјетност и револуција“, „Опера и драма“.

1833. – У Чилеу усвојен устав којим је дата већа власт предсједнику, а римокатоличка вјера проглашена државном религијом.

1859. – Рођен енглески писац Артур Конан Дојл, љекар по професији, који се прославио као аутор криминалистичких романа и приповиједака у којима су главни јунаци измишљени детектив Шерлок Холмс и његов пријатељ др Вотсон, зачевши тако детективску литературу. Знатно мању пажњу је привукао најбољим дјелима, солидним историјским романима. Племићку титулу добио је 1902. за заслуге у одбрани британских интереса, посебно у другом Бурском рату. Послије погибије сина у Првом свјетском рату, одао се спиритуализму. Дјела: романи „Гримизна студија“, „Пустоловине Шерлока Холмса“, „Успомене Шерлока Холмса“, „Баскервилски пас“, „Бијели одред“, „Изгубљени свијет“, „Велики бурски рат“, историјска студија „Историја британског похода у Француској и Фландрији“, дјело о спиритуализму „Историја спиритуализма“, мемоарска проза „Успомене и пустоловине“.

1873. – Умро италијански писац Алесандро Манцони, који је први у италијанском роману сељацима додијелио улогу књижевних јунака и настојао да књижевни језик буде средство саопштавања не само за одабрани слој него за цјелокупан народ. Страсно се залагао за уједињење Италије, снажно подржавајући национални покрет „Ризорђименто“ /препород/ четрдесетих година 19. вијека. Писао је лирске пјесме, трагедије и романе. Дјела: роман „Вјереници“, посмртна ода Наполеону Првом Бонапарти „Свете химне“, драме „Гроф Кармањола“, „Аделки“.

1885. – Рођен вођа италијанских социјалиста Ђанђакомо Матеоти, кога су у јуну 1924. киднаповали и убили фашисти, послије говора раније тог дана у парламенту у којем је документовано разобличио њихове преваре и насиље на изборима. Потиче из богате породице, завршио је права и веома млад је постао ватрени социјалиста. Послије иступања из Социјалистичке партије Италије у октобру 1922, постао је генерални секретар новостворене Социјалистичке унитаристичке партије. Изузетно се храбро борио против фашизма и мучко убиство је изазвало велики револт италијанског јавног мњења, а његово име је постало симбол антифашистичке борбе и у Другом свјетском рату носило га је више социјалистичких јединица у покрету отпора.

1885. – Умро француски писац Виктор Иго, највећи пјесник Француске 19. вијека и родоначелник француског реализма. Био је веома ангажован у политичком животу, испрва као монархиста, потом као републиканац. Под Лујем Филипом постао је пер Француске и академик, а 1848. посланик у Уставотворној скупштини. Послије државног удара Наполеона Трећег 1851. протјеран је и живио је у изгнанству у Белгији и Енглеској, али кад је 1870. пало Друго царство, тријумфално је дочекан у Паризу, гдје је до смрти 1885. неуморно стварао. Написао је 1876. ватрени чланак „За Србију“. Писао је пјесме, драме, романе, есеје, памфлете. Дјела: романи „Јадници“, „Богородичина црква у Паризу“, „Работници на мору“, драме „Ернани“, „Лукреција Борџија“, „Риј Блаз“, политичко-сатирична збирка пјесама против Наполеона Трећег „Казне“, памфлет „Наполеон Мали“.

1907. – Рођен енглески позоришни и филмски глумац, режисер и продуцент Лоренс Оливије, један од највећих тумача ликова из дјела Вилијама Шекспира, први глумац коме је за живота додијељена племићка титула. Добитник је највећег броја награда: „Еми“ за ТВ стваралаштво, награђиван је на фестивалу у Кану, добио је награду „Оскар“ за филм „Хамлет“. Остали филмови: „Хенри Пети“, „Ричард Трећи“, „Принц и играчица“, „Три сестре“, „Оркански висови“, „Ребека“, „Леди Хамилтон“, „Кери“, „Отело“, „Спартак“, „Картум“, „Понос и предрасуда“, „Бани Лејк је нестала“, „Маратонац“.

1915. – У највећој жељезничкој несрећи у британској историји, у судару два воза, у Шкотској, погинуло је 227 људи.

1918. – Њемачки авиони су напали Париз у Првом свјетском рату.

1939. – Двојица диктатора – вођа њемачких нациста Адолф Хитлер и вођа италијанских фашиста Бенито Мусолини – потписали су десетогодишњи „челични пакт“ Њемачке и Италије о политичком и војном савезу.

1943. – У Москви објављено распуштање Комунистичке интернационале, познате као Коминтерна, основане у Москви 1919. Извршни комитет је образложио да се Коминтерна распушта пошто је такав организациони облик удруживања радничке класе превазиђен, па је „чак постао сметња и кочница даљег учвршћења националних радничких покрета“. Важнији је био неизречени разлог – Стаљин се одрекао Коминтерне да би избјегао приговоре западних савезника да она омета лојалну сарадњу у склопу антихитлеровске коалиције у Другом свјетском рату.

1967. – Више од 320 људи погинуло у пожару у робној кући „Л’иновасион“ у белгијској пријестоници – Бриселу.

1970. – Умро Бојан Ступица. Архитекта, сценограф, глумац и редитељ у позоришту и на филму, Ступица је живио, радио и сагорео у позоришту. Суштина његове природе била је стваралаштво, без обзира којим се средствима изражавао – доводећи глумце из свих крајева Југославије у Југословенско драмско позориште или када је бирао каменчиће за фасаду Атељеа 212. У Љубљани, Осјеку, Скопљу, Загребу и Београду готово да нема позоришног гледаоца који није видио бар једну од његових представа: „Дундо Мароје“, „Леда“, „У агонији“, „Аретеј“, „Кавкаски круг кредом“, „Опера за три гроша“, „Идиот“, „Глорија“, „Богојављенска ноћ“, „Браћа Карамазови „… Седмојулска награда за животно дјело, 1965. године, само је једно од многобројних признања овом надахнутом и неуморном културном посленику.

1972. – Предсједник САД Ричард Никсон допутовао у Москву као први шеф америчке државе који је посјетио СССР.

1972. – Цејлон постао република у оквиру британског Комонвелта под називом Шри Ланка.

1973. – САД и Велика Британија ставиле вето у Савјету безбједности УН на резолуцију о проширењу трговинских санкција против Родезије које би укључивале и јужну Африку и португалске колоније у Африци.

1985. – Од експлозије аутомобила-бомбе у једном предграђу Бејрута погинуло 60 и рањено 190 људи.

1989. – Индија успјешно испробала прву ракету „земља-земља“, средњег домета, поставши једна од малобројних држава које располажу балистичким ракетама.

1992. – У болници у Бањалуци умрла прва беба због несташице кисеоника, јер – током борби у грађанском рату у БиХ српских јединица против муслиманских и хрватских снага за коридор код Брчког – САД и остале западне земље нису дозволиле допремање хуманитарне помоћи ваздушним путем западном дијелу Републике Српске. До 19. јуна 1992. у Бањалуци је умрло 12 беба, које су постале симбол кршења људских права и нељудскости међународне заједнице, јер не постоји циљ којим ће икад ико моћи да оправда коришћење таквог средства.

1992. – САД увеле политичке и дипломатске санкције против Савезне Републике Југославије.

1992. – Генерална скупштина у чланство УН примила Словенију, Хрватску и БиХ.

1992. – У Најробију потписана Конвенција о очувању биолошке разноврсности – овај датум обиљежава се као Свјетски дан биодиверзитета.

1993. – У Камбоџи одржани први вишепартијски избори послије више од двије деценије.

1993. – Атињани протестовали због најављене војне интервенције НАТО у Републици Српској.

1994. – Побуњеници у грађанском рату у Руанди заузели међународни аеродром у Кигалију и кључну касарну владиних снага, отклонивши највећу препреку у настојању да заузму главни град те афричке земље.

1997. – Предсједник Русије Борис Јељцин и предсједник Бјелорусије Александар Лукашенко потписали у Кремљу Статут савеза двију земаља, којима није предвиђено ствараље јединствене државе, већ стварање јединственог економског простора и координације унутрашње и спољне политике.

1999. – Најмање седам шиптарских терориста погинуло на сјеверу Албаније, у близини границе СР Југославије, од бомби избачених из НАТО авиона. У сједишту пакта у Бриселу инцидент је описан као „случајна грешка“, јер су НАТО пилоти мислили да гађају „српске положаје“.

2001. – БиХ и СРЈ склопиле споразум о успостављању Међудржавног савјета за сарадњу.

2001. – Француски парламент усвојио закон којим се острву Корзика дају већа овлаштења.

2004. – Завршен филмски фестивал у Кану, на којем је „Златну палму“ освојио филм америчког редитеља Мајкла Мура „Фаренхајт 9/11“, док је „Живот је чудо“, филм српског режисера Емира Кустурице, награђен признањем „Национална едукација“.

2008. – Влада Републике Српске формирала Координациони тим за истраживање ратних злочина.

2016. – Преминуо Велимир Бата Живојиновић, легенда српског и југословенског глумишта.