Албум “Хајдуци”, стриповска адаптација истоименог романа славног српског писца и драматурга Бранислава Нушића, објављен је у издавачкој кући “Форма Б”.

Оригинално издати 1933. године, “Хајдуци” су један од првих хумористичких романа за дјецу у српској књижевности, а и дан-данас спадају у најчитанија и најпопуларнија дјела овог аутора и домаће књижевности за најмлађе.

Вриједан и значајан статус, који се по ријечима Илије Мировића, главног уредника у “Форми Б”, уклапа у њихову идеју стриповања домаћих класика.

– Одавно смо донели одлуку да нашу стрип сцену обогатимо стриповањем дела дечје литературе и лектире нашег говорног подручја. Разлог је то што смо годинама бомбардовани стриповима по делима стране литературе, а сматрам да наша не заостаје за светском него је понекад и испред ње. Читао сам и по неколико различитих стрипова по књигама – “Том Сојер”, “Оливер Твист”, “Двадесет хиљада миља под морем”, док по нашим класицима ту прилику имам ријетко. Отпочели смо делима Његоша, али имамо намеру да се позабавимо и делима Нушића, Ћопића, Диклића, итд. Предлог да радимо прво “Хајдуке” дао је сам цртач Геза Шетет. Каже да му је одувек била жеља да то нацрта и да му је драго што је најзад нашао издавача. За ликове дечака је, како он каже, узео ликове својих другова из детињства – рекао је Мировић.

Цртачки дио посла адаптације изворног текста обавио је поменути Геза Шетет, док је насловна страна дјело Жељка Пахека, који су већ успјешно сарађивали на другим пројектима “Форме Б” попут стрип верзија књижевних класика “Горског вијенца” и “Луче микрокозме”.

Мировић каже да се Шетет трудио да не одступа од радње романа, али да је нови медиј значио и одређене промјене.

– Геза се трудио да не одступа од радње романа, а у стрип смо убацили оригиналне дијалоге па чак и оригиналне Нушићеве реченице из текста. Дакле, могло би се рећи да ту нема новина. Али сам визуелни приступ делу које је лектиром намењено за пети разред дочарава деци време у коме се радња дешава и на тај начин их може више заинтересовати. Сретали смо се на разним фестивалима на ситуацији да се деца залете на стрип “Хајдуци” од Мурана па се разочарају када виде да то није Нушић – навео је Мировић.

Он је додао да у техничком смислу Геза није мијењао стил, али је унио ноту хумора у своје ликове.

– Стрип је рађен лавираним тушем, слично радовима на “Горском вијенцу” или “Лучи”, али ликови су стилизовани да буду и смешни. На момент се стиче утисак да се Геза потрудио и више него за “Горски вијенац”, али то можемо објаснити тиме да је он већ дуже размишљао о овом делу па му се и максимално посветио – јасан је Мировић.