Људи би за међузвјездана путовања могли користити планете умјесто васионске бродове, сматрају научници.

За отприлике пет милијарди година, Сунце ће постати црвени див. Прошириће се и претворити у ужарену лопту, те прогутати и уништити Меркур, Венеру, Земљу и вјероватно Марс.

Земља ће бити угрожена, а њен најближи сусједни соларни систем је Алфа Кентаури.

Кад би човјечанство морало бјежати од егзистенцијалне пријетње у Сунчевом систему и када би могло идентификовати нову планету за живот у сазвјежђу Алфа Кентаури, људима би требало више од четири године да стигну, и то под условом да путују брзином свјетлости, што је за сада научна фантастика.

Људима је и даље потребно пет година да дођу до Јупитера у тренутној технолошкој фази развоја.

Научник Ирина Романовска, наводи да, на примјер, ванземаљске цивилизације не користе свемирске бродове, већ се, можда, служе лутајућим планетама, такође познатим као „планете скитнице“.

Романовска, која је професор физике и астрономије на Хјустон комјунити колеџу, сматра да су те цивилизације оставиле иза себе технопотписе и артефакте.

Могуће је да лутајуће планете, било у Млијечном путу или неким другим од стотина милијарди галаксија, носе свој живот са собом у подземним океанима који се грију радиогеним распадом.

Лутајуће планете научници сматрају мрачним, хладним и негостољубивим. Оне то и јесу, осим ако немају топле подземне океане.

Те планете могу обезбиједити сталну површинску гравитацију, велике количине простора и ресурса.

„Планете скитнице“ са површинским и подземним океанима могу да садрже воду као потрошни ресурс, али и за заштиту од свемирског зрачења, наводи Романовска.

Ако су људи на прагу кориштења контролисане фузије, онда су је напредне цивилизације можда већ употријебиле, а то би могло да промијени лутајућу планету у нешто што би могло подржати живот, преносе научни портали.