Винилно реиздање студијског албума “Ево је бања”(2012) култне српске групе “Горибор”, које је објавила издавачка кућа “Dancing Bear”, заузело је прво мјесто на листи најпродаванијих албума у Хрватској.

Да буде занимљивије, позицију број два на овој листи држи винилно реиздање албума “Одбрана и последњи дани” из 1982. године београдског састава “Идоли”, док је на трећем мјесту  реиздање првог албума “Горибора”, названог по имену групе.

Успјех “Идола” донекле је разумљива позиција с обзиром на култ и углед који ова плоча и састав имају код публике широм региона, али убједљиви повратак алтернативног састава из рударског градића Бора, који већ осам година не дјелује, дефинитивно представља тријумф њихове мрачне музичко-поетске визије, која је прије једну деценију из Србије преко Хрватске похарала регион бивше Југославије.

Састав који је настао у индустријском градићу Бору средином деведесетих од стране пјевача и текстописца Александра Стојковића и гитаристе Жељка Љубића дјеловао је мање или више изван свих музичких кругова у Србији, док их није открио Зденко Фрањић из легендарне загребачке независне издавачке куће “Слушај најгласније”. Издаје им неколико демо издања, преко којих стичу одређени култни статус у Хрватској и долазе 2006. године на пулски музички фестивал “Арт енд мјузик”, гдје их откривају критика и веће дискографске куће.

Поменути “Dancing Bear” потписује уговор са њима, а 2007. године објавиће им деби “Горибор”, као први званични албум неке српске групе у Хрватској, а потом пет година касније и двоструки албум “Ево је бања”.

Публика широм региона сјајно је реаговала на оба издања, исто као и критика, која није штедјела на хвалоспјевима. Тако је музички новинар Горан Тарлаћ и тадашњи уредник београдског портала “Попбокс” и у рецензији њиховог првог издања написао да је то албум чији садржај надилази пуку музичку вриједност.

– Албум “Горибор” један је од најбољих рок албума у посљедњих 15 до 20 година и највећи појединачни креативни врхунац српске културе у 21. вијеку – рекао је Тарлаћ.

Са друге, Александар Драгаш, хрватски музички критичар, у “Јутарњем листу” о истом албуму написао је да је  блуз новог вијека.

– Премда истичу како су компјутер натјерали да свира блуз, “Горибор”, наравно, није блуз бенд, барем не у дословном смислу. Њихов блуз није музичка или стилска категорија, него метафизика живота, стање свијести, ума и осјећајности какву је ријетко који бенд са ових простора имао у посљедњих 30 година – објаснио је Драгаш.

Треба поменути да су као група из Србије имали тежак задатак да се пробију путем радија у Хрватској, који је великим дијелом био затворен за извођаче из Србије, али су кроз концертне наступе, усмену причу о одличном новом бенду, те првенствено сјајном музичком комбинацијом блуз гитара и трип хоп ритмова, те потресних текстова, освојили публику.

Готово је једнако занимљиво што се на врхунцу каријере, убрзо након изласка другог албума, група “Горибор” повукла. Иза себе су оставили пет демо издања, два лајв бутлег издања, два студијска албума и учествовали на три компилације.