У посљедњих пет година у БиХ је на име новчаних трансфера из иностранства ушло више од 20,5 милијарди марака, од чега се на личне дознаке односи око 14 милијарди, а на ино-пензије шест милијарди марака.

У преводу, у земљу сваке године у просјеку уђе око четири милијарде марака, и више. Само током пандемијске 2020. дошло је до пада ових трансфера и то за око 500 милиона.

Према подацима Централне банке БиХ, тренд из претходних година настављен је и током 2022, односно и у првом кварталу ове године, гдје су ови текући трансфери износили више од милијарду марака – личне дознаке 742 и ино-пензије 272 милиона марака.

Према ријечима економиста и аналитичара, овај новац у доброј мјери доприноси социјалној стабилности земље, а поготово ако се овој позамашној своти новца придодају и она финансијска средства која у БиХ уђу “незваничним”, а не банкарским каналима, али и онај који је зарађен током тромјесечног рада на црно у некој од европских земаља, те који гастарбајтери донесу током љетних мјесеци.

Када се подвуче црта, економисти претпостављају да је поменута свота новца од четири милијарде марака на годишњем нивоу далеко већа, те да свака десета марка коју грађани потроше није зарађена у БиХ, већ је стигла из иностранства.

Истичу и да овај новац, који како званичним, тако и незваничним каналима стигне у БиХ, представља вјероватно најстабилнију ставку у макроекономском билансу БиХ, јер је то нешто на шта “можемо рачунати” сваке године.

То мишљење дијели и извршни директор Удружења економиста Републике Српске СЊОТ” Саша Грабовац наводећи да је ова свота, која на годишњем нивоу уђе у БиХ, без икакве дилеме сигурно и дупло већа од оне званично приказане.

– Овај новац значајно утиче на крајњу потрошњу у БиХ. Наравно, не треба заборавити ни наше људе из иностранства који периодично током године долазе на одмор у БиХ или посјету родбини и троше новац. Све то утиче на укупан бруто друштвени производ земље – каже Грабовац за “Глас Српске”.

Са Грабовцем је сагласан и економски аналитичар из Сарајева Адмир Чавалић наводећи како дијаспора и ове новчане дознаке представљају јако битан елемент укупног социјалног система БиХ.

– Ове новчане дознаке из иностранства заиста одржавају економију БиХ, колико год то биле тешке ријечи, али тако је – поручио је Чавалић.