Гирска пећина налази се у засеоку Доње Гире. Удаљена је од Сокоца 27 км. Представља хидролошки активну пећину изворског типа. Пећина је мало позната чак и код локалног становништва па је посјетиоци веома ријетко обилазе. Недавно је овај драгуљ романијског краја посјетила група ентузијаста и заљубљеника у природу па је то био повод за разговор с једним од њих. Бане Биљић подијелио је с нама своје искуство и утиске. За себе и своје сапутнике каже да воле природу, планине, планинарење, екстремне спортове.
Обилазак Гирске пећине био је изазов ком нису могли да одоле. Игору Ђуровићу ово није била прва посјета па је преузео улогу водича, а да све прође безбједно, побринуо се Радивоје Трифуновић који је завршио спелео курс и члан је ГСС Србије па су имали некога стручног да их води кроз пећину. Осим њих, дио ове радознале дружине били су и Младен Ћајић и Миладин Скоко. Иначе, сви су чланови удружења Романија Цyцлинг, које у љетном периоду организује ревијалну бициклистичку вожњу, бирајући сваки пут другачију стазу а све у циљу промовисања природних љепота општине Соколац.
Бане каже да је посјета Гирској пећини била права авантура. „Сваки заљубљеник у природу кад се нађе пред неком природном атракцијом, било да се ради о стијени коју треба савладати или пећини коју истражује, осјети страхопоштовање према моћи природе. Само у таквим амбијентима човјек може сагледати стварну моћ и величанственост природе. Већ у улазној галерији дочекала нас је знатно нижа температура у односу на вањску али и колонија слијепих мишева који ту зимују. У улазној галерији нема много пећинског накита. Око 150 м од улаза, након што смо прегазили водени ток, нашли смо се у великој дворани кружног облика. Овај дио пећине обилује пећинским накитом, великим пећинским стубовима бијеле боје, саливима, сталагмитима, сталактитима… И у овом дијелу пећине могу се видјети слијепи мишеви. Након ове дворане услиједила је авантура саткана од пењања по стијенама како би се избјегла вода која мјестимично досеже дубину и преко једног метра, бар у овом касном јесењем периоду. Што смо дубље улазили у пећину, пролази су били све ужи, па смо све чешће морали да се пењемо по странама канала. Мјестимично смо морали чак и да пужемо да би се пробили напријед. Пећинског накита нема у свим дијеловима главног канала, али су зато дворане у којима га има још импресивније, прелијеп призор за очи. Стране канала су испуњене саливима, кораљним накитом, а плафон сталактитима и драперијама.“ Бане сматра да је ово јединствен доживљај и да је био прави ужитак, без обзира што је било физички захтјевно. Пошто на територији општине Соколац има још пећина план им је да у наредном периоду обиђу још неке.
Онима које његово искуство подстакне да посјете Гирску пећину поручује: „Ко није по природи авантуриста не препоручујем му да иде, као ни онима који имају страх од слијепих мишева, висине, клаустрофобију… Посјету пећини препоручујем само људима који су физички активни, баве се спортом, имају неких искустава са екстремним спортовима и већ су савладали неке веће изазове, нпр. пели се фератом… Не идите без водича са спелеолошким искуством који ће вас упутити како да се најбезбједније крећете кроз пећину. Реално процијените своје физичке могућности и не форсирајте се да идете даље него што можете издржати, не заборавите да морате имати снаге и за повратак. И на крају, али ништа мање важно, неопходна је и адекватна опрема. На првом мјесту кацига и дуготрајна батерија. Нама се десило да смо на пар мјеста, гдје то уопште нисмо очекивали, направили погрешну процјену и ударили главом. Да нисмо имали кациге ко зна како би прошли. Што се батерија тиче, провјерите њихову исправност и колико времена могу да трају прије него кренете у пећину. Вјерујте ми на ријеч, не желите да останете без освјетљења дубоко у земљиној утроби.
Због воде која тече цијелом дужином главног канала препоручујем гумене чизме, што дубље то боље. Не би било лоше имати неопрен одијело, попут оних која се користе за кајак, нарочито ако се улази током хладнијих мјесеци. Препоручио бих и рукавице ради лакшег придржавања приликом кретања по стијенама и да би се избјегла могућност да се посијечете на оштре ивице. Водите рачуна да се не повриједите.“
За крај нашег разговора питали смо како су на ову посјету Гирској пећини реаговали његови пријатељи, познаници… Бане нам је рекао да су реакције јако позитивне и да је након објављивања фотографија из Гирске пећине на својим друштвеним мрежама добио много питања попут: гдје је ово сликано, зар има таквих пећина код нас… Каже да су сви мислили да се ради о некој пећини која није на територији општине Соколац. Мишљења је да је ово значајан туристички ресурс који је сигурно занимљив људима који воле адреналин, екстремне спортове, љубитељима природе а њихов број је у експанзији.
