Зову га Град седам планина. Његово име у преводу значи “долина између планина”. Берген.

Одбојкаши Борца укрстили су копља са локалним Викингом у европском ЦЕВ Челенџ купу и пут нас је одвео на сјевер Европе у овај прелијепи град. Резултат мечева није био најбољи, али све остало је било изнад очекивања, једно незаборавно искуство. У наредним редовима сазнаћете и зашто.

Због поменутих планина Берген је најзагађенији град Норвешке, иако нисмо стекли такав утисак, напротив. Такође кажу да због тих планина толико и пада киша, јер сва испарења из мора не оду даље на обалу, него остану ту гдје су и падну им на главу.

Сваки становник Бергена се поноси кишом и она ником не смета, него ти само каже: “Да, киша је, баш је свјеже напољу, хајде да прошетамо или трчимо или возимо бицикл мало.” Уколико вас пут нанесе немојте да вас изненаде младе дјевојке, које без капе или кишобрана најнормалније ходају по киши, без бојазни да ће им она покварити фризуру. Познато?

Генерално, није случајно што се град Берген назива престоницом киша, овдје она пада око 270 дана у години. У “највлажнијим мјесецима” то износи око 20-30 цм воде и више од 2.200 мм падавина годишње.

Једна од атракција Бергена и цијеле регије је годишње планинарење на седам планина. Рута која има око 35 километара, са укупним успоном од око 2.000 метара обилази све планине око града. Кажу да је просјек пута отприлике осам часова, али искрено нисмо пробали. Иначе, кажу да је 2010. године било више од 8.000 пријављених учесника на рути.

Сва су брда Бергена ниска и доступна туристима и путницима, а на два врха могу се попети механичким превозом: до планине Флојен успињачом, а до Улрикена жичаром. То задовољство кошта 10 евра и поглед оставља без даха.

Неке куће у Бергену старе су три вијека. Камене плоче у старим четвртима су чисте, али градске власти с тим немају никакве везе. Тајна је једноставна: у ормарима које су поставили становници налазе се крпе, усисивачи и шампони у огромним паковањима, а грађани перу дијелове улица и не рачунају ово као огроман посао. Општина се бави само главним авенијама и улицама са стамбеним зградама. Оне су веома чисте, а то је дјелимично захваљујући иновативном подземном систему одлагања отпада под називом “Боснет”. Он свакодневно усисава око четири тоне смећа из центра града и шаље га у сортирнице на периферији. Смањује потребу за камионима за одвоз смећа одржавајући улице безбједнијим и чистијим. Све у свему, ове мјере за смањење онечишћења ваздуха и стварање безбједних простора за пјешаке Берген чине градом идеалним за истраживање његових љепота ходајући. Сам град је невјероватно компактан, тако да се чак и на службеној интернет страници рекламира као град чије се главне знаменитости могу обићи у 10 хиљада корака.

Ради се о једном од најљепших градова у Норвешкој и Европи, називају га вратима регије фјордова. Основао га је Олаф III као престоницу Норвешке, а то је и био све до 1299. године.

Берген скрива дрвене куће из доба када је био велики трговачки центар, као и питорескну луку Бриген, с типичном скандинавском архитектуром прилагођеном риболову и трговини рибом. Она је данас под заштитом УНЕСКО-а и највећа туристичка атракција града. Овдје још од 13. вијека, па све до данас, ради најпознатија рибља пијаца (норвешка кухиња позната је по риби и морским специјалитетима), мада су историјско језгро населили и модерни кафићи, ресторани и многе продавнице које привлаче туристе из цијелог свијета. Иако је други по величини град у земљи, послије Осла, Берген није метропола, већ миран приморски град са око 280.000 становника.

Пјешачење уским уличицама дистрикта Бриген значи кретање у времену. Овдје можете посматрати лијепе дрвене грађевине, неке модерне и неке старије, то нам показује како је град изгледао у прошлости. Дуж цијелог града налазе се бројне пјешачке зоне. На потезу од главних трговачких улица до централних тргова можете стићи прилично лако, а да не морате пазити на саобраћај. Такође један је од три норвешка града са зоном ниске емисије гасова да би било смањено загађење ваздуха у централним подручјима. То значи да возила морају платити накнаду за улазак у центар, а аутомобили који више загађују плаћају више, тако да су становници демотивисани за ту врсту вожње. А да су прилично освијештени говори чињеница да је овдје 30 одсто возила електрично или хибридно. “Тесле” су им уобичајена возила. Чак и када као туриста тражите такси, није тешко пронаћи онај који се не користи фосилним горивом. У Бергену се надају да ће 2023. године центар града бити без емисије штетних гасова. Циљ је да се фосилна горива до 2030. не користе за превоз, градске услуге или гријање.

Цијела ова прича уклапа им се у стандард који је поприлично изнад нашег. Просјечна плата у Норвешкој је између четири и пет хиљада евра. Рецимо да је цијена пива у кафићу више од десет евра (100 круна), 300-400 круна кошта килограм меса, 16-17 круна павлака, 34 круне хљеб, 40 круна капучино, итд.

Људи су су јако тихи и пристојни и једва чекају да им се обратите и поставите неко питање. У то смо се лично увјерили. И сви перфектно говоре енглески језик. Нема нервозе, живе лаганим ритмом, а једини ко се тамо у неким ситуацијама нервирао је потписник ових редова.

Берген просто треба видјети и доживјети. Први коментар по доласку био је да град има душу, има “шмека” и заиста је тако.

Асане

Поред Бергена у Асанеу, на неких двадесетак минута вожње аутомобилом налази се савремени спортски центар отворен у августу 2020. године. Коштао је 70 милиона евра, а изграђен донацијом милијардера Тронда Мона. Састоји се од шест дворана, од којих је једна “специјализована” за одбојку на пијеску те два стадиона. Централна, мултифункционална дворана има 2.200 мјеста, док већи од два стадиона који се налазе у непосредној близини хале, може да прими 3.700 гледалаца.