Предсједник Привредне коморе Републике Српске Перо Ћорић изјавио је да недостатак радне снаге и обученост радника постаје горући проблем и да то највише муке задаје прерађивачкој индустрији.

Ћорић је навео да недостаје чак и неквалификоване радне снаге, али да се она може надомјестити с доласком радника из Индије или Бангладеша, који могу радити у грађевинарству или шумарству, секторима у којима нису потребне неке посебне стручне квалификације и познавање језика.

  • Али, прије него што било шта урадимо мислим да би прије тога требало направити озбиљне анализе стања на тржишту рада, рекао је Ћорић за „Глас Српске“.

Када је ријеч о наредној години и стању у привреди, Ћорић каже да је у разговорима представника привредне заједнице и „Електропривреде Републике Српске“ постигнут прелиминарни договор о повећању цијена струје од 1. јануара 2023. године, али не и колико би оно могло износити.

Према његовим ријечима, привредници предлажу 60 евра за један мегават-сат, а 68 друга страна, али ће много тога бити јасније након што буде формирана заједничка радна група која би, између осталог, требало да се бави и овим питањем.

  • Расправљаће се и о начинима испоруке електричне енергије привредним субјектима. `Електропривреда` је предложила да се уговори од 2023. године склапају само на шест мјесеци, што је с нашег становишта проблематично. Сматрамо да би они требало да буду потписивани бар на 12 мјесеци, навео је Ћорић.

Он је напоменуо да 57 одсто струје у Српској троше домаћинства, а остатак привреда, те да рачуни за струју код појединих предузећа чине значајан трошак.

Ћорић је навео да ће све то довести до новог раста цијена робе и услуга, првенствено у прерађивачкој индустрији.

Он је истакао да Српска има велику срећу што је енергетски независна када сви капацитети раде, али сматра да није довољно искористила своје капацитете и природне ресурсе када је у питању храна.

  • Потребно је подржати и акције `Купујмо домаће` и `Наше је боље`. На тај начин би се спријечио одлив новчаних средстава у иностранство, али и најдиректније подржала домаћа привреда. Нажалост, то не радимо, те радије купујемо увозну робу. Људи мисле како је увозно боље од домаћег, што наравно није увијек тачно, рекао је Ћорић.