Један од највећих писаца научне фантастике сер Артур Чарлс Кларк (1917-2008) рођен је 16. децембра 1917. године. Уз Руса Исака Асимова, Кларк важи за најпознатијег писца научне фантастике и, за разлику од Асимова, чврсто се држи науке и њених реалних домета и хипотеза.

Главне теме Кларкових романа и прича су истраживање свемира, мора и времена, мјесто човјека у космосу и посљедице људских контаката са ванземаљском интелигенцијом.

Његов највећи допринос науци јесте идеја да би геостационарни сателити могли да се користе као комуникациони релеји.

У Кларкову част, Међународна астрономска унија назвала је геостационарну орбиту /на висини од 42.000 километара/ „Кларковом орбитом“.

Године 1951. Кларк је написао кратку причу „Стражар“, која је постала главна инспирација за роман, касније претворен у чувени филм Стенлија Кјубрика „2001: Одисеја у свемиру“.

Артур Кларк је добитник најзначајних награда у области научне фантастике.

Кларк је оболио од постполиомијелитис синдрома и добар дио живота био је везан за инвалидска колица.

Британска краљица Елизабета Друга прогласила га је витезом.

Написао је мношто научно-фантастичних дијела и романа попут: „Апокалипсе Америке“, „3001: Коначна одисеја“, „Свјетлост других дана“, „Око времена“, „Прворођени“, „Посљедња теорема“…

Чарлс Кларк је умро 2008. године.