Гледајући годишње листе најбоље комерцијале и најбоље музике није тешко учити раздор између укуса већег дијела публике и критике која бира своје фаворите, али у данашњем времену врлог новог свијета у којем су моћ технологије и хиперпродуктивност избрисали све жанровске границе и обезвриједили сваки релевантан критички суд то и није претјерано изненађење.

Укус обликован безграничном масовношћу стриминг понуде, хистеријом друштвених мрежа и похлепом музичких корпорација, не оставља много мјеста креативности и добром укусу, док с друге стране било какав објективан суд појединца пада под физичком немогућношћу да се преслуша и објективно процијени све што се објави у току једне календарске године. Ипак, тренд успона традиционалног схватања музике пажљиво прилагођене духу врлог новог свијета у којем сви живимо понудио је низ одличних албума, који на прави начин рефлектују емоције тренутка. Далеко на листама најслушанијих и најстримованијих имена типа Бед Бани, Тејлор Свифт, Розалиа, Бијонсе Новлес и сличних суперкомерцијалних поп звијезда, крије се низ импресивних издања албума свих жанрова, који показују да креативност, таленат, вјештина и емоција нису пресушили, већ су пажљиво сакривени у бескрајној џунгли издања стриминг ере, гдје се често не види једно стабло од густоће шуме.

Година у којој постоје фантастична деби издања британских бендова “The Mysterienes” или “Wet Leg”“ или монументалног ремек-дјела “Dragon New Warm Mountain I Belive in You”, групе “Big Theif”, које својом љепотом мири потпуно супротне музичке укусе, те зрелих класика великих имена попут “The Black Keys” или “Red Hot Hhili Pappers”, једноставно не може бити лоша у музичком смислу. Богатство и разноликост музичке понуде никад нису били присутнији, индустрија једноставно више нема правила, а количина талента и вјештине континуирано допире са свих страна свијета. Плесну и реп музику у великој мјери освјежавају млади умјетници који мијешају “уради сам” естетику с комерцијалним поп обрасцима, гитаристичка рок музика враћа се на велика врата, као и странски снимљен соул звук, док се тежи звуци настављају ширити посебно у оквиру алтернативног рока и хардкора са све више извођача који се успјешно пробијају у мејнстрим воде. Продаја винила је након 35 година надмашила продају ЦД дискова уз континуирани раст продаје касета, носталгично препакивање славне рок прошлости и даље је најисплативије великим издавачима који континуирано откупљују каталоге великих рок звијезда типа Боб Дилан или Брус Спрингстина, како би зарадили додатне милијарде на њима. На сву срећу читава гомила младих музичара на свој начин ишчитава музичку традицију, прилагођава је времену у којем живимо, не дозвољавајући да систем побиједи појединца а да профит мјери емоцију, већ стварају пјесме које ће преживјети суд времена, попут класика на којима су они и ми одрастали. Ово је потпуно субјективан избор из неколико стотина преслушаних албума од неколико хиљада снимљених током 2022. године и који нема било каквих амбиција осим да уживате у љепоти музике.

1. Big Theif  – “Dragon New Warm Mountain I Belive in You”

Мало је албума ове године ујединило различите укусе попут овог ремек-дјела и то с пуним правом. Иако састав “Big Theif” на моменте звучи као да је рођен у оном подруму куће у Вудстоку гдје су снимали Дилан и “The Band”, они су у ствари одрасли у урбаној џунгли Бруклина и то је обликовало њихов пулсирајући и хипнотички звук који звучи као савршени фолк-рок за 21 вијек. Трип-хоп ритмови, акустичне гитаре, електронски пасажи, кантри мелодије те чудесни глас и стихови пјевачице Адријане Линкер, кроз 20 пјесама и 80 минута музике граде импресивни одговор на велике двоструке албуме рок историје попут “White Albumа”, “The Basement Tapes” или “Sign O The Times”, написан и снимљен током неуротичне и усамљеничке 2022. године на неколико локација широм Америке, као уникатни документ преживјеле људскости у ери корпоративне технологије.

2. The Mysterienes – “Reeling”

Нови рок хероји из Ливерпула свој “Мерсбит” за 21. вијек креирају кроз сензуални и мрачни баритон Лије Метаклифте, прљаве и бучне гитаре и драматичне ритмове остатка групе стварајући од свог деби албума уникатно ремек-дјело и најузбудљивији британски рок албум у протеклих 20 година. Настао на траговима група попут “The Stooges”, “Нирвана”,  “Mudhoney” и “Претендерс”, њихов албум пулсира опасним рок звуком који савршено преноси мрачне, опсесивне и жестоке стихове њихове фронтменке, која своју позицију централне фигуре носи са стилом у којем њен леопард комбинезон и стратокастер горе истим пламеном на којом су Дејвид Боуви и Иги Поп постали рок божанства. Укратко, империја узвраћа ударац.

3. El Perro – “Hair Of”

Нови бенд Паркера Гигса, бившег гитаристе и пјевача култног бенда “Radio Moscow”,  под називом “El Perro” узима психодјелични блуз-рок Џимија Хендрикса и састава “The Cream” као полазну тачку и обогаћује га надреалним латино и фанк ритмовима перкусиониста гурајући на крају путање своју музику у ону рупу у коју је ускочио бијели зец из Алисине земље чуда. Пошто је добро познато да тамо закони физике не функционишу као у нашем свијету, већ се димензије, висина и величина мијењају у складу с потребама, није тешко замислити како ове пјесме звуче док их слуша Луди шеширџија и екипа.

4. The Black Angels – “Wilderness of Mirrors”

Култни бенд из Остина вратио се након пет година паузе с новом колекцијом мрачних и бучних пјесама пуних необичних дисторзираних гитара, цвиљења мелотрона и клавијатура, убитачних бубњева, меланхолије гудачких инструмената и мутних вокала. Албум “Wilderness of Mirrors” јесте опасна и халуцинантна вожња свијетом којим влада друштвена и политичка девастација, док се около мотају духови Сида Барета, Артура Лија, Рокија Ериксона и “Велвет Ундергроунд”.

5. The Delnies – “The Sea Drift”

Чланови калифорнијског бенда “The Delnies” схватили су да је моћ тишине некад ефикаснија од волуминизиране буке. Сањиви вокали, акустични инструменти, пребирање по клавирским диркама, меланхолична труба и плутајуће мелодије кантри соула воде вас на путовање кроз митску Америку из филмова Џона Форда или романа Џона Стејбека, која, чисто да немамо илузија, у стварности одавно не постоји, већ се преселила у пјесме Вилија Влаутина и глас Ејми Бон, гдје сада живе сви ти ликови одбачених и заборављених губитника америчког сна.

6. Drive-By Truckers – “Welcome 2 Club XIII”

Након два албума проткана ангажованим друштвено политичким темама “Drive-By Truckers “ на плочи “ Welcome 2 Club XIII” поново су окренути оном на чему су изградили сопствену репутацију, а то су велике приче о малим људима с америчког југа одсвиране на судару виртуозне традиције јужњачког рока и досљедно отпадничког панк става. Лидер бенда Патерсон Худ у насловној пјесми пјева да је само потребан панк и то је можда стих који најбоље описује суштину овог албума и цијеле каријере једног од највећих америчких бендова данашњице.

7. Мајвис Стејплс & Левон Хелм – “Carry Me Home”

Постхумно објављени албум бијелог јужњака Левона Хелма, вокала и бубњара легендарног састава “The Band” и црне соул диве Мајвис Стејплс снимљен је на пријатељском сешну у Вудстоку годину дана прије Хелмове смрти 2012. године. У првом плану је ватромет од гласа Стејплсове, Левон се мудро држи у позадини и ускаче када је потребно, бенд од 11 музичара свира за своју душу, а резултат је плоча која спаја најплеменитије елементе црног и бијелог звука америчке музике у цјелину која сија као дијамант на круни двије велике каријере.

8. Ли Филдс – “Sentimental Fool”

Један од посљедњих живих соул великана 20. вијека тврдоглаво одбија да се пензионише снимајући из године у годину боље албуме. Окружен бијелим поштоваоцима свог рада који не чине музички ништа специјално осим што савршено прате његов величанствени глас, који нам пјева о љубави као посљедњој граници нормалности у свијету у којем више ништа није нормално, а Лијев глас је Богом дати савршени инструмент који вас с лакоћом тјера да плачете и да се смијете, једнако онако као што нам то живот ради од рођења до смрти. Без студијских трикова, без синтисајзера или програмираних ритмова ово је органско, искрено и моћно таман толико да добијемо још један савремени ретро класик.

9. Wet Leg – “Wet Leg”

Британски тандем “Wet Leg” на свом деби албуму представио је уникатну поп филозофију љутих дјевојака, бритког хумора, откачених ритмова, бучних гитара и пост панк енергичности уз сленг/блог поезију на трагу бруталног језика друштвених мрежа, креирајући звук који ствара колективну енергију за плес људи који не воле плесати. Пјесме су забавне, заразне и толико бескрајно чудне да дјелује као да су браћа Спаркс оживјели у лику ове двије младе дјевојке са острва Вајт, које су постале једно од најпријатнијих изненађења године.

10. The Black Keys – “Dropout Boogie”

Након што су албумом “Delta Dream” из 2011. реконструисали сопствене блуз коријене, хероји гаражног рока “The Black Keys”, схватили су да не би требало бјежати од оног што суштински представља овај бенд. А то је, да не буде забуне, бучни тандем двојице рок шљакера који свирају бучне рок пјесме. Бубањ-гитара-глас и мајсторска продукција која клизи по танкој граници између гараже и стадиона, испоручујући заразне рок комаде које би могли без проблема да ставите у сваку деценију од Елвиса па наовамо и да се осјећају удобно као код куће, док су гости попут Билија Гибонса само шлаг на торти.

Остатак листе

Fontaines D.C. – “Skinty Fia”

Red Hot Hhili Pappers -”Return of the Dream Canteen”

Џек Вајт – “Entering Heaven Alive”

First Aid Kit – “Palomino”

Markus King -”Young Blood”

Sister Kuki – “In the Blue Corner”

Hurray For The Riff Raff – “Life On Earth”

Spiritualized – “Everything Was Beautiful”

Таџ Махал & Реј Кудер -”Get On Board”

Fantastic Negrito – “White Jesus Black Problems”

St. Paul & The Broken Bones – “The Alien Coast”

Wilco – “Cruel Country”

Вију Фурка ур & Khruangbin – “Ali”

Нил Јанг & Crazy Horse – “World Record “

Dropkick Murphys – “This Machine Still Kills Fascists”

Shanda & the Honjlers – “It Ain’t Easy”

The Schizophonics – “Hoof It”

Литл Фреди Кинг – “Blues Medicine”

Били Калахан – “YTIA”

Danger Mouse & Black Thought – “Cheat Codes”

Gyasi – “Pronounced Jah-See”

Курт Вејл – “(wjatch my moves)”

Boulevards – “Electric Conjboy: Born in Carolina Mud”

Starcrawler – “She Said”

Бади Гај – “The Blues Don’t Lie”

Swamp Dogg – “I Need a Job… So I Can Buy More Auto-Tune”

Дејл Ватсон – “Jukebox Fury”

Crows – “Beware Believers”

Viagra Boys- “Cave Records”

Pixies – “Doggerel”

Lucius – “Second Nature”

Red Hot Hhili Pappers – “Unlimited Love”

Eli “Paperboy” Reed – “Down Everdy Road”

Belle and Sebastian – “A Bit of Previous”

Panda Bear & Sonic Boom – “Reset”

Arctic Monkeys – “The Car”

Calexico – “El Mirador”

Чес Мекомбс – “Heartmind “

Black Country, New Road – “Ants From Up There”