Од памтивијека на раскрсници путева, култура, вјеровања, обичаја, историја је под овим дијелом неба оставила исклесане споменике који одолијевају зубу времена, свједочећи тако о интригантној прошлости и навикама народа чији дух и данас живи, а живјеће док потомци буду имали слуха за традицију и културно насљеђе чији су чувари. И у свом крају и на свим меридијанима.

Од 1972. године, када је усвојена Конвенција за заштиту свјетске културне и природне баштине, на УНЕСКО-ову Листу свјетске баштине уписано је на стотине добара која тим статусом представљају дио свјетске баштине са изузетном универзалном вриједношћу, без обзира на то гдје се налазила.

Ту ласкаву титулу имају, између осталог, и мост Мехмед-паше Соколовића у Вишеграду и подручје Старог моста у граду на Неретви, некрополе са стећцима, прашума Јањ, али Српска и БиХ су се уписале и на друге листе под кровом УНЕСКО-а због нематеријалног блага коме су, према оцјенама стручњака, на тај начин продужиле вијек постојања.

БиХ је, с друге стране, ратификовала Конвенцију о очувању нематеријалне културне баштине 16. јула 2008. године. Обавеза сваке земље потписнице је да, с циљем очувања нематеријалне културне баштине на њеној територији, води један или више инвентара елемената нематеријалне баштине.

Отворене прелиминарне листе воде ресорна министарства у ФБиХ и Српској, а оне заједно чине прелиминарну отворену листу нематеријалне културне баштине БиХ.

Од веза до липицанера

Ријетки у Републици Српској нису чули за ергелу у прњаворском крају и тешку борбу за опстанак која је вођена, али једно у низу охрабрења да ће, ипак, пребродити све и стати на ноге стигло је посљедњег мјесеца 2022, када је Међународни комитет за очување нематеријалног културног насљеђа уписао на УНЕСКО-ову Репрезентативну листу нематеријалног културног насљеђа традицију узгајања коња липицанера.

Долазак на листе свјетске баштине није ни брз ни лак. Ријеч је о дугом путу, а то путовање, када је ријеч о овој раси која на нашим просторима датира од 1946. године, започето је 2017. Иницијатива је покренута у Словенији, а укључиле су се Аустрија, Хрватска, Мађарска, Словачка, Румунија, Италија и БиХ. Заједнички рад је на крају и похваљен те су чланови Међувладиног одбора за заштиту нематеријалне културне баштине одлучили да на попис нематеријалне баштине, на којем је већ око 600 традиционалних занатских и осталих умијећа из 130 земаља, уврсте традицију узгоја коња липицанца, што ће позитивно утицати на развој узгоја ове расе у региону, али и на развој туризма.

Одлука о упису “Традиције узгоја коња липицанца” на листу нематеријалне културне баштине човјечанства донесена је на засједању одбора у Рабату, у Краљевини Мароко.

Почеци узгајања ових коња везују се уз Хабзбуршку монархију, али данас, како истичу њихови заштитници, имају посебну улогу у традицији и животу руралних подручја.

У Ергели “Вучијак” у Прњавору, гдје је 125 чистокрвних липицанера, надају се да ће уврштењем традиционалног узгоја на УНЕСКО-ову листу бити створени много бољи услови за даљи рад и развој најстаријег прњаворског предузећа.

Директор Ергеле Мирослав Миланковић већ је оцијенио да је на овај начин обезбијеђен опстанак ергеле и липицанера као врсте, али су и сачувана радна мјеста, тако да им је пао камен са срца.

Липицанери су треће добро из Српске које је дошло на ову листу културног насљеђа човјечанства.

Прво је змијањски вез, уписан још 2014. Тај вез је један од најспецифичнијих и најкарактеристичнијих везова са простора БиХ. Специфичност се огледа у усклађености, хармонији, стилској перфекцији геометријских орнамената укомпонованих са тамноплавим, односно чивитли колоритом. За разлику од других крајева, гдје је вез у четири или двије боје, на Змијању је у тамноплавој боји. Геометријски и вегетабилни орнаменти који доминирају у изради веза су ромбови, јабука у ромбу, мотив стилизованог крста, мотив гране, мотив кука, мотив кола. Овај јединствени вез од заборава чувају вјеште руке крајишких везиља и презентују културно-умјетничка друштва кроз народне ношње и игре са Змијања.

На УНЕСКО-ову листу, четири године након веза са Змијања, уписано је брање траве Иве на Гостиљу – једном од најљепших врхова Озрена. На падинама Гостиља и његовом врху, уз пјесму, ношњу и народну игру сваке године 11. септембра, на дан Усјековања главе светог Јована Крститеља, вјековна је пракса брања траве иве која је, по народном вјеровању, изузетно љековита, због чега се и препознаје у пословици “Трава ива од мртва прави жива”.

Предуслов за уписивање на списак свјетске баштине јесте да је предложени елемент, како се каже, уписан и на прелиминарну листу нематеријалног културног насљеђа земље из које се кандидује.

Уз прелиминарну листу БиХ, сличну има и Република Српска, а на листи објављеној у Министарству просвјете и културе налази се 25 елемената.

Формирање листе је започето 2011. и тада је имала седам елемената, а с годинама је проширивана. У јануару 2021. године Министарство просвјете и културе дало је сагласност да се на листу уврсте још три елемента и то “Дервентски вашар”, “бањалучка кера” и “сир из мијеха”, а неколико мјесеци касније додати су и “култура печења ракије”, “клесарски занат на Озрену” и “врбаски дајак чамац”.

Директор Музеја Републике Српске Давор Стрика је, након што су под заштиту стављени липицанери, најавио да Српска већ ради на припреми још једног елемента – густог козарачког кола, за упис на престижну листу.

Олимпијада и вашар

Комитет за нематеријално културно насљеђе УНЕСКО-а разматрао је упис још једног елемента који је номиновала РС, а то је “Невесињска олимпијада”, али је враћен на дораду, јер га је Српска номиновала за листу добрих пракси.

“Невесињска олимпијада” је надметање у витешким играма у првој половини августа. Датира из 18. вијека. На том простору људи су се надметали у разним вјештинама, што се до данас очувало као витешке игре. Заступљене игре су бацање копља, бацање камена с рамена, пењање уз стуб намазан лојем, скакање на мјешини, скакање из мјеста, вуча конопца и трка коња. У народу постоји вјеровање да су локални чобани зачетници овог такмичења, а једна је од старијих манифестација у овом крају, о чему свједочи плакат из 1891. о најави трка, а потписник је аустроугарски намјесник.

Начелник Невесиња Миленко Авдаловић очекује да ће се у овој години на листи УНЕСКО-а наћи и “Невесињска олимпијада”.

– Ову нашу манифестацију номиновали смо за свјетску мапу заштићених нематеријалних насљеђа прије више од двије године. Међутим, сва ова дешавања у вези са пандемијом вируса корона су нам пореметила планове. До сада смо уложили много труда како би се “Невесињска олимпијада” нашла на листи УНЕСКО-а. Радили смо са Туристичком организацијом општине и са Музејом Херцеговине, али и Владом Српске док се дошло до апликације и предаје документације која је била потребна у Париз – рекао је Авдаловић.

Подсјетио је да је прошле године одржана 147. “Невесињска олимпијада” те да самим тим тај број потврђује да је то најстарија спортска, туристичка и културна манифестација у региону.

– Олимпијада би требало да постане заштићено нематеријално добро. На тај начин би привукла и нове посјетиоце. За ту нашу манифестацију чуло би се и даље и од региона, а нема сумње да тако треба да буде – поручио је.

“Дервентски вашар” заузима посебно мјесто у традицији дервентског краја. Турски султан Абдул Хамид је 1851. потписао ферман којим се дозвољава православним вјерницима обнова и изградња православне цркве, а њено освештање било је пропраћено народним весељем које се везује за Велику Госпојину. Раније је вашар имао првенствено привредни значај, а данас има и забавни карактер испуњен луна-парковима и другим елементима.

И тако, као манифестација са традицијом дужом од 170 година постала је дио листе нематеријалне културне баштине Републике Српске. Иницијативу за уврштавање на ту листу покренула је градска Народна библиотека “Бранко Радичевић” са директорицом Мирјаном Плиснић на челу. Слиједи, како је и потврдила, припремање кандидатуре за листу УНЕСКО-а, што би за Дервенту и вашар био заслужени излазак на свјетску сцену.

– Састанци су већ планирани за ову годину. Контактирали смо са Министарством цивилних послова и тамошњим надлежним о томе који су нам идући кораци да бисмо, на крају свега, дошли до те кандидатуре. Радимо озбиљно на томе јер то је нешто што наш град и ова традиција заслужују – казала је Плиснићева за “Глас Српске”.

На Репрезентативну листу нематеријалне културне баштине човјечанства, а из БиХ, 2017. уписано је и коњичко дрворезбарство, а три године касније и обичај такмичења у кошењу траве на Купресу. Дуга је, с друге стране, и листа оних који чекају да им се придруже. У реду за чекање је севдалинка, обичај поткивања јаја у Крешеву, ходочашће на Ајватовицу – Прусац и друго.

Поред тога, на тентативној листи добара која земља може номиновати налази се још добара из БиХ која су, по мишљењима, заслужила мјесто на листи свјетске баштине, попут природно-градитељске цјелине Јајца, подручја Стоца, пећине Вјетренице, прашуме Перућице, Јеврејског гробља у Сарајеву и других.

Ове године се навршава 30 година од чланства БиХ у УНЕСКО-у, а у Комисији су подвукли да је земља ратификовала све конвенције и редовно испуњава своје обавезе као држава потписница.

Циљеви УНЕСКО-а

Организација Уједињених нација за образовање, науку и културу (УНЕСКО), која се бави заштитом свјетског културног и историјског блага и размјеном научних радника и публикација, основана је 4. новембра 1946. године. Има 195 земаља чланица и десет придружених чланова, а главно сједиште им је у Паризу уз више од 50 канцеларија широм свијета.

Циљеве остварује кроз пет главних програма – образовање, природне науке, друштвене/хуманистичке, култура и комуникација/информације.

Конвенција о заштити нематеријалних добара усвојена је 2003. године, а од тада јој се прикључило 180 држава широм свијета. Сврха Конвенције је да чува нематеријалну културну баштину, обезбиједи поштовање нематеријалне културне баштине заједница и подизање свијести на локалном, националном и међународном нивоу о важности нематеријалног културног насљеђа, те обезбјеђивања узајамног уважавања културног насљеђа и осигурање међународне сарадње и помоћи.

Комитет се састаје једном годишње како би процијенио номинације које су предложиле државе чланице Конвенције и одлучио да ли ће те културне праксе и изразе нематеријалног насљеђа уписати или не на листе Конвенције.

Листа нематеријалног културног насљеђа Републике Српске

* змијањски вез

* крсна слава

* брање траве Иве на Озрену

* ковачи Мркоњић Града

* паљење жежнице, прављење ћумура у Херцеговини

* Невесињска олимпијада – надметање у витешким играма

* Осећански језик: (Област Осат између Вишеграда и Сребренице. Зидари и градитељи Осаћани имају посебан “језик” – жаргон који се користи само током зидарских грађевинских радова за међусобну комуникацију)

* паљење лила уочи Спасовдана и Петровдана

* масла: (обичај на Марковдан у парохији кулашкој)

* Видовданска олимпијада у Кулашима

* густо коло; област планине Козаре – традиционална народна игра

* “Гусле”, “Гусларско пјевање” и “Усмено предање – епска народна поезија”

* бањалучки ћевап

* узгој коња расе липицанац

* косидба на Балкани

* Ој, дјевојко (ојкача), традиционални елемент српског народа из Поткозарја

* српска ћирилица

* сарајевско-романијски приглавак – ручно плетене чарапе од природне вуне

* теслићки вез

* “Дервентски вашар” који се одржава од 1851.

* “бањалучка кера” – специфичан производ жена из БиХ је керана чипка

* сир из мијеха – сеоска домаћинства источне Херцеговине

* култура печења ракије

* клесарски занат на Озрену из 19. вијека

* врбаски дајак чамац