Рјешење проблема малинара не назире се ни пола године након бербе овог воћа, што је стотине породица на подручју Бирча које живе од ове гране довело на руб егзистенције, а у ништа бољем положају нису ни хладњачари, јер роба и даље стоји у лагерима.

Наиме, због слабе потражње није продата ни пола откупљеног воћа, због чега и откупљивачи, али и произвођачи, рјешење виде у помоћи Владе Српске.

Предсједник Управног одбора Удружења “Виламет” Иван Стојановић, који заступа малинаре са подручја општина Братунац, Милићи и Сребреница, каже за “Глас” да за малине нема тржишта, али не желе да одустану од цијене која је договорена још након бербе, а то је осам марака по килограму.

 – Многи су то прихватили, неки су то и исплатили, али код неколико хладњачара то није случај. О свему смо обавијестили ресорно министарство, а надамо се да ћемо се састати ускоро и са премијером Републике Српске Радованом Вишковићем да бисмо покушали да изнађемо рјешење проблема, јер роба чека у хладњачама. Не могу да је продају, а немају новца да нас исплате – рекао је Стојановић да су поједини хладњачари коректни, али има и оних који произвођачима неће ни да се јаве.

Према његовим ријечима до сада је продата највише трећина највише бобичастог воћа, а двије трећине и даље су у хладњачама, јер нема потражње на тржишту.

– Разумијемо ми откупљиваче, али замислите како је породицама којима су малине једини извор прихода. Више од половине произвођача зависно је од производње и њене продаје. Надамо се договору, на обострано задовољство, да се укључи и држава, јер рјешење нису ни неки протести – рекао је Стојановић.

Власник највеће хладњаче у регији “Агро др” Петко Ранкић каже за “Глас” да сваке године откупи велике количине малина.

Тако је било и ове, а проблем је што је тржиште танко, али и разни намети и поскупљења, због чега се, када подвуче црту, често пита да ли је имало исплативо бавити се тим послом.

– Морамо сјести ургентно са министром Савом Минићем да бисмо нешто ријешили. Ми очекујемо подстицаје за хладњачаре. Није добра ситуација, роба стоји у хладњачама – казао је Ранкић.

Додаје да ће преговарати само у мјери рентабилности.

 – Ми не тражимо 100 одсто, али бар због инфлације и свих дешавања да се учествује око 50 одсто, да бисмо амортизовали трошкове. Ако се овако настави, бићу приморан да затворим фирму и преоријентишем се на нешто друго – казао је Ранкић.

Негативни фактори

Петко Ранкић наглашава да су их у незавидан положај довели многи фактори, у првом реду пандемија вируса корона, затим сукоб у Украјини и инфлација.

– Некако смо преживјели пандемију, али инфлација је све појела. Како ћемо даље не знам – рекао је Ранкић.