Гост нове епизоде видео серијала Танјуг Рефлектор био је глумац Милан Марић који је говорио о свој улози у предстојећој серији „Пад“ снимљеној по истоименој аутобиографсој књизи његовог колеге Жарка Лаушевића.

Марић је рекао да „Пад“ има комплексну структуру што је њему „било најузбуљивије и наиизазовије“, односно угао из ког је редитељ Бојан Вулетић одлучио да хоће да ради серију.

„Снимљена је по мотивима књиге Жаркове а ми смо стварали наш угао и правили смо селекцију ствари о којима желимо да причамо. Те ствари су поприлично комплексне. Мислим да ће и публика то да прихвати, зато што се иде из неочекиваног угла“, оцијенио је Марић.

Према његовим ријечима, сви очекују приступ који деконструише читав догађај, али то није тежиште серије већ повод да испричај у“једну другу, много опаснију причу“.

Марић је рекао да у креацији ликова више нема страх поређења са било ким, а са друге стране је била доста олакшавајућа околност што не игра Лаушевића већ „фиктиван лик Ивана Маслаћа који нема баш толико везе са Жарком“.

Након што је играо стварне личности пјевача Тому Здравковића у филму „Тома“ и политичара Чеду Јовановића у серији „Породица“, Марић је у „Паду“ улози  пришао као фиктивном лику.

„Претпостављам да ће људи почети да траже неке ствари које су чули од неког, из препричавања, неки се сећају или не сећају. Јасно је како то углавном иде са догађајима и људима. Е овде је битно да људима буде јасно да је мешана фикција и реалност, да се лише потребе да се присећају како је било“, навео је глумац.

Улога у „Паду“ је од Марића захтјевала неку врсту физичке транформације пошто сценарио у једном дијелу предвиђа да „креће једна врста штрајка глађу“.

У приступу улози Марић воли да „буде потпуно бланко“, односно замисли бијело платно око ког постоји оквир, а текст су боје са којима нешто почињете да правите.

„Није олакшање што играм глумца. Морао сам да се померим од себе, да играм другог глумца. Нисам проговарао из себе. То је друга особа, друго промишљање“, нагласио је Марић.

На једном снимању Марић је изговорио сасвим спонтано, „потпуно поетично и тачно“, да је „глума мало мање од живота, а много више од посла“.

„То факат јесте тако. Ја то често говорим. Обрни окрени, глума стварно јесте нешто мало мање од живота а много, баш много више од посла“, закључио је глумац.