У цркви Светог Марка у Београду данас ће бити служен парастос за 348 убијених или несталих Срба у Равним Котарима и на Малом Алану у јануару 1993. године у акцији Хрватских оружаних снага „Масленица“.
Масленица - Фото: РТРС

МасленицаФото: РТРС

Документациони-информациони центар „Веритас“ подсјећа да су у агресији хрватских снага на јужне дијелове Републике Српске Крајине убијене 34 жене и троје дјеце.

Међу жртвама је и 65 добровољаца са простора Србије и БиХ, који су
дошли на Равне Котаре да заједно са домицилним Србима бране њихова вјековна огњишта.

– До сада је расвијетљена судбина 337 лица, док се на евиденцији несталих води још 11, од којих је шест цивила, међу којима су три жене – саопштено је из Веритаса.

Из „Веритаса“ напомињу да се један од тежих злочина десио првог дана агресије на превоју Мали Алан на Велебиту, у непосредној близини осматрачнице УНПРОФОР-а, када су припадници хрватске специјалне полиције из засједе убили и масакрирали 22 припадника Српске војске Крајине са подручја Грачаца.

У „Веритасу“ наводе да су овај масакр починили припадници Петог вода из састава „Алфе“, којима је командовао Милијан Бркић, звани Васо, донедавни замјеник предсједника ХДЗ-а и потпредсједник Хрватског Сабора у претходном сазиву.

У саопштењу се додаје да су операцију „Масленица“ извели хрватски генерали Јанко Бобетко, Анте Готовина, Анте Росо, Мирко Норац и Младен Маркач, уз знање и одобрење тадашњег предсједника Хрватске и врховног комаданта хрватских оружаних снага Фрање Туђмана.

Начелник артиљерије, од чијег је дејства страдао велики број цивила на подручју општина Беновац и Обровац, био је генерал Агим Чеку, каснији премијер у влади самопроглашеног Косова.

„Иако је агресија извршена на заштићену зону УН-а и пред очима многобројних припадника Унпрофора, до сада ни пред међународним, а ни пред домаћим судовима, нико није процесуиран за почињене злочине над Србима у овој акцији“, напомињу из „Веритаса“.

Током акције „Масленица“ протјерано је више од 10.000 Срба, чија је имовина опљачкана, а уништени су и православни храмови.

Највише су страдала српска села Ислам Грчки, Кашић и Смоковић, као и етнички мјешовита села Мурвица, Црно, Земуник Горњи, Пољица и Ислам Латински.

Према попису становништва у Хрватској из 1991. године, у Кашићу је живјело укупно 765 становника, од којих 757 Срба, у Смоковићу 1.029, од тога 989 Срба, а у Исламу Грчком 1.139 житеља, од којих је 991 лице било српске националности.

Тридесет година касније, према попису становништва у Хрватској из 2021. године, у Кашићу је живјело 69, у Смоковићу 162 и у Исламу Грчком 150 становника, и то без ознаке националне припадности.