Или су Турци смислили нови начин да привуку туристе необичним облацима или се у Бурсу спуштају ванземаљци, а ни комбинација ове двије ствари није искључена, помислио сам тог јутра испред хотела, загледан у необичну појаву о којој је ускоро писао цијели свијет.

Овако је причу о необичној појави у турском граду почео Виктор Лазић, путописац,  књижевник и авантуриста.

Текст, објављен на порталу РТС-а преносимо у цјелости:

Устали смо пре ране зоре, тек је почело да свањива. На Богојављење. Ретко путујем у групама, то нисам чинио скоро две деценије, и сада сам, са тазбином, тешка срца прихватио да пет дана путујемо преко агенције по Турској.

Како то већ бива, аутобуске туре крећу пре ране зоре. Изашли смо из хотела поспани, гвирећи кроз капке, још несигурни где смо и куда смо кренули. Улична светла су се погасила и најавила званично почетак новог дана.

Оваква прилика се не пружа често

Уто су сви из моје групе усхићено кренули да шкљоцкају фото-апарате на аутобуском паркингу. Већ сам помислио да мора да лепушкасте девојке из неког разлога желе јутарњи селфи са аутобусом у недоба, када на небу угледах цикличан облак који личи на летећи тањир загасито црвене боје који тек што је узлетео, или, можда, тек планира слетање у Турску, надомак старе отоманске престонице Бурсе, у којој је сахрањен и Бајазит Први, који је победио кнеза Лазара на Косову.

„Да није у току слетање ванземаљаца?“, било је логично питање сапутника, док је моја супруга, Индонежанка, знајући да сам пуно пропутовао и на путовањима видео и научио, од мене очекивала да њеној родбини пружим научно образложење овог феномена.

Иако ми је облак привукао пажњу, такав раније нисам видео, па ипак нисам био превише изненађен – људска машта не може да обухвати облаке и сва њихова приказивања.

„Анђеоски облак“ над Бурсом

Како волим да гледам у небо, а често и летим авионима, видео сам велики број чудних и необичних формација, па сам одмах изразио сумњу у ванземаљце и дао предност ређим ваздушним струјама. Наравно, нисам пропустио прилику да и сам направим селфи.

„Бурса се налази у подножју планинског масива, што чини вероватнијим овакав феномен“, касније сам прочитао на Би-Би-Сију, који је објавио вест о појави овог облака.

„Лентикуларни облаци, како се зове ова врста појаве, формирају се у тропосфери, обично паралелно са смером ветра. Упоредиви су са сочивом или тањиром, а настају када влажан, стабилан ваздух струји преко већег вртлога, попут оних изазваних планинама, на заветрини планине формира се низ великих стајаћих таласа.“

„Када температура на врху таласа падне испод тачке росе, тад влага у ваздуху може да се кондензује и формира сочивасте облаке“, пише на Википедији, на којој сам брзо упио знање које сам спремно поделио са тазбином и групом сапутника, и покупио дивљење које само експрес-знање са Википедије може да пружи.

Да ли су слетели ванземаљци?

Гледајући касније слике по медијима, закључио сам да сам имао невероватну срећу да ову појаву видим уживо. На сликама делује као да је облак у даљини, док се нама чинило као да заиста стојимо испод правог летећег тањира. Облак се кретао и „дисао“.

„Ма ја ипак мислим да су у питању ванземаљци“, рече један неверни Тома. Док гледамо у облаке разбујава нам се машта, шта би то све могло бити, и како би изгледао живот на земљи ако заиста започне инвазија из свемира…

Да ли и код њих постоји политика? Его? Мржња? Љубав? Возимо се и снимамо облак који добија све светлију боју и полагано али сигурно нестаје са хоризонта заједно са нашим маштаријама.