Ерик Боланже, француски доктор који је специјализован за лијечење старијих људи, сматра да би „генетичка манипулација“ могла омогућити да људи живе 140 или чак 150 година.

Француски биолог 18. вијека Жорж Луис Леклерк, познат као гроф де Бусо, сматрао је да би здрав човјек могао максимално доживјети стотину година.

Смрт најстарије особе на свијету у доби од 118 година поновно је подстакла расправу која дијели научнике вијековима: постоји ли граница до које човјек може живјети?

Према подацима УН, 2021. године у свијету је било 593.000 људи старијих од стотину година. Деценије прије таквих је било 353.000.

Очекује се да ће се број стогодишњака у идућих десет година више него удвостручити, наводи генцији „Статисти“.

Научници се не слажу по питању максималне дужине људског живота. Неки од њих сматрају да је животни вијек људске врсте строго биолошки ограничен.

Године 2016. генетичари су у часопису „Природа“ објавили да није било побољшања у животном вијеку људи од касних деведесетих година 20. вијека.

Анализирајући глобалне демографске податке утврдили су да се максимална животна доб смањила иако у свијету живи више старијих.

Закључено је да људски животни вијек има природну границу и да је дуговјечност ограничена на 115 година, наводи француски демограф Жан-Мари Робин.

Око животне доби од 107 година, стопа смртности достиже врхунац од 50 до 60 одсто по години.

По тој теорији, ако имате 12 људи у доби од 110 година, шесторо ће доживјети 111, троје 112 и тако даље…

Али, што је више старијих од 110 година, такозваних суперстогодишњака, већи су изгледи да их неколико доживи рекордну старост.

„Ако имате 100 суперстогодишњака пола ће доживјети 111 година, а четвртина 112 година“, наводи Робин.

Многи стручњаци опрезни су у погледу прогноза – наводе научни портали.

„За сада не постоји дефинитиван одговор на питање која је горња граница људског живота“ – наводи Франс Месл, демограф при француском Институту за демографска истраживања.

Према њеној оцјени, број људи који доживе јако дубоку старост и даље је прилично мали и још није могуће изнијети значајну статистичку процјену.