Ломљењем славског колача Основна школа „Соколац“ данас је обиљежила крсну славу и Дан школе Светог Саву.

По завршетку обреда, Ђакон Милан Ђукић је у бесједи казао да је данас врло лако прославити празник Светог Саве, али је најтеже разумјети га.

  • Свети Сава свијетли и просвјетљује своју духовну дјецу, оне који га моле и оне за које се он моли. У данашње вријеме није лако бити добар хришћанин и добар светосавац. Свједоци смо да света и благородна лоза Немањића није оставила велелепне градове, али нам је оставила духовност, манастире и цркву, темеље наше светосавске духовности. Тајна младог Растка Немањића и његове светости била је у томе што је Растко као млад човјек схватио да човјек човјеку не може ријешити многе проблеме, стога је пошао за Богочовјеком Христом и ту је добио одговор и рјешење свих питања која муче људску душу. Драга дјецо светосавска, не бих желио да празник Светог Саве буде само једна лекција у историјским уџбеницима коју требамо научити. Да бисмо у себи обновили светосавског човјека потребно је да обновимо покајање, молитву и љубав. Обновивши ове врлине, ми једногласно, пуним гласом и радосно можемо отпјевати Ускликнимо с љубављу, истакао је Ђукић.

Дан посвећен највећем српском просветитељу и првом српском архиепископу обиљежен је и Светосавском академијом која је синоћ одржана у Парохијском дому Романијске Лазарице, уз пригодан програм који су извели чланови драмско-рецитаторске и музичке секције под вођством наставника Богданке Тошић и Вере Генго, као и чланови Дјечијег ансамбла КУД-а „Романијска Луча“.

Директор школе Ђорђе Рајић захвалио је свима који су својим присуством допринијели да ова свечаност има посебан карактер.

  • Славећи једну од највећих личности наше историје, поносимо се нашом српском културом и нашим националним идентитетом. Без њих, ни један народ, ма колико био богат, моћан, модеран, не може опстати. А ми Срби, такви какви смо, и са нашим манама и без њих, опстајемо вијековима и знамо ко смо. А зашто опстајемо? Опстајемо зато што пратимо и живимо идеју и дјело започето прије 800 година, идеју чији је творац највећи међу нама. Он живи и данас, и ту је, у идеји, мисли, духовности, у нама. И како рече Матија Бећковић: Он нам је дао личну карту. Вјечна линија Светог Саве, вијековима нас издваја као најбогатију културу ових простора, линија коју су пратили највећи Срби до данашњих дана. И не само Срби. Култура на коју се треба угледати, идентитет од ког треба учити, неријетко од њега позајмити, па и присвојити. Свети Сава је све то знао и предвидио и тој идеји посветио свој живот. Он је још тада био свјестан нечег важног за један народ. Нечег чега ми данас све чешће нисмо, а требало би, казао је Рајић.

Свети Сава је проповиједао доброту, рад и учење да би људи свијетла образа стали једни пред друге. У том духу треба живјети, учити и стварати, а поштујући ова начела најталентованији ученици литерарне и ликовне секције школе сваке године стварају најљепше радове на тему Светосавља. Светосавска академија била је прилика да се додијеле награде за најбоље литерарне и ликовне радове.

У литерарном и прозном стваралаштву издвојили су се Јана Цвијетић која је освојила прву награду, другу награду освојила је Маријана Вукотић а трећу Кристина Мићић.

 

 

 

 

 

 

 

Вања Симић освојила је награду за најбољи ликовни рад, друга награда припала је Бојани Дебелногић, док је трећа награда отишла у руке Катарине Кезуновић.

Светосавској академији присуствовали су представници локалних власти, установа и предузећа са подручја општине, велики број пензионисаних колега и суграђана.